Meni Pakjao je primer da su siromaštvo i nedostatak obrazovanja izazovi pred kojima čovek ne sme da se preda, a ukoliko naporno radite i verujete u sebe, dobre stvari će se desiti.
Heroji se ne rađaju, heroji se stvaraju.
Dokaz je Meni Pakjao, uzor svakog Filipinca, i primer kako ni iz čega može da se stvori nešto, zahvaljujući želji, talentu, radu i upornosti. Bokser koji je stekao svetsku slavu i neslućeno bogatstvo počeo je svoj put ka vrhu bukvalno od nule, sa ulice. Imao je mnogo prepreka. Teških i bolnih. Mnogi bi odustali na njegovom mestu. Ali on nije odustao. Borio se. I uspeo je. Pomerio je sopstvene granice, ostvario snove, ali je i stvorio jedinstvo u svojoj državi, povezao neprijatelje, doneo mir, pomogao mnogima i učinio stvari zbog kojih će ga dugo pamtiti. Pokazao je da nije potrebno da imate supermoći da biste bili superheroj. Ovo je priča o njegovom odrastanju, životu, lekcijama koje je naučio i koje danas prenosi na druge.
Jedni kažu da kada Meni Pakjao izađe u ring, boks-meč može da se završi za 36 minuta.
To je tačno. Ipak, u tih 36 minuta, stopa kriminala u njegovoj zemlji je ravna nuli.
U tih 36 minuta, na Flipinima vlada potpuni mir.
U tih 36 minuta, Meni „Pakman“ Pakjao čini da Filipinci zaborave na probleme, siromaštvo i druge muke sa kojima se suočavaju.
Kada ljudi danas čitaju o desetinama miliona dolara koje zarađuje Meni Pakjao, o njegovim kućama, vilama, automobilima, slavi i bogatstvu, mnogi zaboravljaju da bokseru sa Filipina to nije palo sa neba. Meni je, naime, bio predodređen da bude samo još jedan od siromašnih stanovnika provincijskog grada General Santos, koji tumara ulicama u potrazi za bilo kakvim obrokom, bez škole, obrazovanja, statusa ili svetle budućnosti. Nažalost, u njegovoj zemlji takvih ljudi je mnogo. Previše. Ipak, Pakjao se nije sa tim mirio, verujući da je svako tvorac sopstvene sudbine, koliko god da su okolnosti teške.
Sanjao je. U početku su ti snovi bili vezani isključivo za beg iz siromaštva i gladi. Kao dečak je maštao o tanjirima prepunim hrane, odnosno da njegova porodica i on budu „nasmejani i da uživaju u raznoraznim jelima do mile volje, dok svi ne budu skroz siti“.
Svoj san je ostvario, i postao najpopularniji Filipinac u istoriji. Danas mu se ceo svet klanja na sportskim ostvarenjima, ima sve što može da poželi, pa i više od toga. Umesto da se podigne i postane zvezda, Pakjao danas veći deo slobodnog vremena provodi da nahrani gladnu decu i da im obezbedi krov nad glavom. Uz njih je, daje im novac, ali još važnije, daje im svoje vreme i pažnju, što mališanima mnogo znači.
Znam kako im je, bio sam gladan i bos, na istim tim mestima gde oni sada borave. Želim da im pomognem. Želim da znaju da nisu sami, i da postoji način da se spasu.
Emanuel „Meni“ Depidran Pakjao rođen je 17. decembra 1978. u Kibaveu, Bukidnon u Mindanao na Filipinima. Rođen je u tipičnoj siromašnoj filipinskoj porodici. Napustio je osnovnu školu onog dana kada je njegov otac ostavio njegovu majku zbog druge žene. Nikad nije doživeo porodični sklad i ljubav.
Bio je mršav, slab. Osećao se izgubljeno. Međutim, Pakjao ni tada, a ni sada, nije bio lenjivac. Uvek se trudio da pronađe načine kako da radi na sebi, na osnovu onoga što je znao. Jedan od ključeva uspeha je u stalnom usavršavanju, govorio je. Oprobavao se u raznim poslovima, prodavao je cigarete i krofne na ulici, prepakivao je beli luk kako bi ga opet prodavao i tako zaradio nešto novca. Radio je i na građevini, pa se kao tinejdžer preselio u Manilu u potrazi za bilo kakvom zaradom. A onda je otkrio boks, verovatno i ne razmišljajući koliko je taj momenat bio presudan u njegovom životu.
Kada nije lutao ulicama i prodavao robu, ljudi su ga viđali u obližnjim selima i gradovima kako se takmiči u boks-mečevima, naročito tokom proslava i vašara, za bedne nagrade. Pobednik je dobijao tri dolara, a poraženi dva. Sve što osvojio bilo je od velike pomoći za njegovu majku kako bi mogla da pokrije troškove i kupi pirinač.
Nažalost, sva ova brutalnost koja je obeležila Pakjaovo detinjstvo i mladost, većini zapadnjaka deluje nestvarno, nalik opisima u Dikensovim romanima. Ali, to je bila realnost, bolna, prljava, prašnjava, gladna, i strašna. Na Filipinima je skoro 6% mališana siročad, dok 40% od 90 miliona ljudi u ovoj zemlji živi u apsolutnom siromaštvu.
Ako želite uspeh, morate naporno da radite
Takvo detinjstvo, međutim, pomoglo mu je da nauči mnoge važne životne lekcije. Prva od njih bila je da . isticao je ovaj bokser.
Takvo detinjstvo, međutim, pomoglo mu je da nauči mnoge važne životne lekcije. Prva od njih bila je da za uspeh morate naporno da radite. Siromaštvo, manjak mogućnosti, nedostatak obrazovanja, sve su to izazovi sa kojima se čovek suočava. Ali to nisu razlozi da se čovek preda.
Ukoliko naporno radite, dobre stvari će se desiti. Svako je za nešto nadaren i talentovan. Kada nemate sredstva kojima biste to ostvarili, morate sami za njih da se izborite.
Osim toga, kada su ga pitali koja je njegova formula uspeha, Meni je jednom rekao da su posvećenost, upornost, hrabrost, ekstremna samodisciplina i vera u Boga njegov tajni recept. On je sistem nazvao „Moćna tri koraka”. Ovaj proces obuhvata:
- Određivanje ciljeva
- Pravljenje plana da se ostvare ti ciljevi
- Istrajnost da se pridržavate takvog plana dok ne ostvarite ciljeve.
Da biste ostvarili sva tri koraka, potrebno je da budete veliki kao čovek. Meni Pakjao je upravo to, jedan od najboljih na svetu ne samo kao sportista već i kao prijatelj. Iako ga mnogi smatraju najuspešnijim svetskim bokserom koji zauzima šesto mesto na Forbsovoj listi najbogatijih, nikada nije rasipao novac, nikada se nije kitio zlatom i dijamantima kako bi se hvalisao pred drugima, niti se prema ljudima ophodio sa visine. Zadržao je svoje iste stare drugare. Jedni su siromašni, nekima od njih nedostaje zub, neki su bosonogi sa starim izgužvanim i flekavim majicama. Ali, sve ih dočekuje u svojoj vili, igraju košarku, druže se, poveravaju, novčano ih pomaže, i brine o njima. To čini iskreno.
Meni je uzor mladim ljudima koji žele da postignu uspeh u životu, primer kako se prema drugima ophodi sa poštovanjem, i simbol je skromnosti i profesionalizma.
Obrazovanje je jako važno
Još jedna lekcija koju Pakjao deli sa drugima je da je obrazovanje jako važno. Uprkos tome što ima milione dolara, Meni je uvek želeo da napreduje, da uči i radi na sebi kako bi bio bolji čovek. Zato je želeo da nastavi školovanje koje je kao mlad morao da prekine.
Pajkao je završio Saavedra Saway osnovnu školu u General Santosu, ali je napustio srednju školu zbog ekstremnog siromaštva. Otišao je od kuće sa 14 godina zato što njegova majka, sa šestoro dece, nije mogla da zaradi dovoljno novca kako bi prehranila porodicu. Ipak u februaru 2007. prijavio je i položio završni srednjoškolski ispit i time stekao uslov da upiše fakultet. Pakjao je upisao smer poslovni menadžment na Notre Dame of Dadiangas University (NDDU) u svom rodnom gradu General Santosu. 18. februara 2009. Pakjao je dobio zvanje počasnog doktora humanističkih nauka od Southwestern University (SWU) u Waterfront Cebu City Hotel & Casino u Lahugu, Cebu City kao priznanje za njegova postignuća u boksu i humanitarnom radu.
Pripremajući se za karijeru poslanika u Predstavničkom domu Filipina, Pakjao je upisao sertifikovani kurs za razvoj, zakonodavstvo i upravljanje na razvojnoj Akademiji Filipina – državni Fakultet za razvoj menadžmenta.
Svrha života je biti koristan
Ralf Valdo Emerson, poznati pesnik, jednom je rekao:
Svrha života nije biti srećan. Svrha je biti koristan, častan, saosećajan, napraviti razliku između toga da ste živeli i da ste živeli dobro.
Meni možda nikada nije čuo za Emersona, ali on živi upravo u skladu sa ovim rečima, s tim da je on pronašao i svoju sreću.
Potekao je iz ekstremnog siromaštva. Danas kada ima sve što može i dalje je skroman, spreman da pomogne drugima. Zato ga ljudi sa Filipina toliko vole.
Kao filantrop, ulaže stotine hiljada dolara kako bi pomogao najugroženijima i obezbedio im krov nad glavom. Meni je jednom došao u Barangaj Tango u Glanu, Sarangani, filipinsko selo u kojem je odrastao, kako bi ponudio besplatan smeštaj siromašnim ljudima koji trenutno tamo borave. Projekat je koštao preko dva miliona dolara, i pomogao je da 94 porodice nađu dom. Našao se i ljudima koji su izgubili svoje domove u poplavama koje su pogodile Filipine, donirajući novac od mečeva. Takođe, Meni Pakjao donira milion pezosa bolnici u Gensanu svaki put kada boksuje.
Kada je jedan od njegovih sparing partnera rekao da se ženi, Pakjao je pomogao mladencima da kupe kuću. Kada je siromašnoj pokrajini u kojoj je odrastao na Filipinima bila potrebna bolnica, dao je novac za njenu izgradnju. Kada su se u njegovoj zemlji održavali izbori, Pakjao se dva puta kandidovao i na kraju osvojio mesto u kongresu. Pomogao je da se poljoprivrednicima obezbedi stoka i da se ribarima daju mali motori za njihove čamce.
Meni Pakjao poseduje i štand za uplatu loto tiketa Philippine Charity Sweepstakes Office. Reč je o humanitarnoj vladinoj organizaciji, i veći deo novca od zarade na lutriji odlazi u dobrotvorne svrhe. Novac se obično reinvestira u javne službe, kao što su zdravstvo i socijalna zaštita, a ceo projekat ne bi bio toliko uspešan da uz njega ne stoji – Meni Pakjao. Takođe je osnovao Official Manny Pacquiao Foundation za podršku ugroženim ljudima na Filipinima.
Da li se sećate podatka sa početka teksta u vezi sa stopom kriminala? To nije metafora, već realnost. Naime, kada Meni boksuje, na Filipinima vlada mir, prosto zato što ga bukvalno gleda cela zemlja. Policija u Manili kaže da broj kriminalnih dela drastično opada tokom njegovih mečeva, što znači da čak i kriminalci prestaju da kradu i čine druga zlodela kako bi ga gledali. Čak i komunistički pobunjenici i muslimanski secesionisti prekidaju sa svojim uobičajenim nesuglasicama kako bi gledali kako boksuje Meni Pakjao. Pobunjenici odlažu svoje oružje, sve u gradovima i manjim mestima prestaje da radi i ljudi se okupljaju oko televizora, radija, i u bioskopima. Međutim, ista je situaciju i u Londonu: kad god je na programu Menijev meč, Filipinci se okupljaju u ranim večernim satima i ostaju budni celu noć čekajući ga da uđe u ring. Meni je njihov ponos.
Meni Pakjao je filipinski svetski šampion u profesionalnom boksu. Sa 32 godine izabran je za poslanika u Predstavničkom domu Filipina. Takođe se bavi košarkom, glumi i peva. On je prvi i jedini svetski šampion u osam bokserskih kategorija, i svetsku titulu je osvojio deset puta. Prema Forbsu, on je godinama jedan od najplaćenijih sportista planete. Pakjaova zarada od meča sa Amerikancem Flojdom Mejvederom koji je zakazan za 2. maj u Las Vegasu, u borbi za titulu svetskog prvaka u velter kategoriji, može da dostigne neverovatnih 120 miliona dolara.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org (tekst je iz arhive, objavljen 20. 04. 2015. godine)
