Медаља Руске федерације Властимиру Божиновићу
Учесник НОР-а 1944 -1945. године заједно са борцима славне Црвене Армије Властимир Божиновић добио је заслужено признање Руске федерације „Спомен медаљу 75 година Велике победе над фашизмом“ којом је одликован овог месеца.
Спомен медаљу и легитимацију је потписао генерал армије Ермаков, у име СУБНОР-а Србије, који је био предлагач, и председника генерала Видосава Ковачевића, Божиновићу је уручио потпредседник СУБНОР-а Србије, академик, проф. др Жељко В. Зиројевић.
„Допринос и вишедеценијско ангажовање друга Божиновића у раду СУБНОР-а, и чињеницу да је он један од носилаца звања почасног грађанина Крагујевца, носилац већег броја одликовања и признања и да, иако је загазио у десету деценију, не оступа од својих револуционих идеала“, нагласио је потпредседник СУБНОР-а Србије, академик, проф. др Жељко В. Зиројевић.
„Читав свој живот посветио сам борби против фашизма, почеo сам 27.марта 1941. године, када сам као гимназијалац учествовао у мартовским демонстрацијама против Тројног пакта, са најсјајном генерацијом Крагујевачке гимназије и наставио као припадник Омладинске чете 17. Ударне дивизије НОВЈ и КНОЈ-а.
Oво драго одликовање сматрам као допринос мојој генерацији, која се борила против фашистичких завојевача и њихових слугу, aли и обавезу да наставим да ширим истину о антифашистима борцима Народноослобидалчке војске Југославије и Црвеној армији“, захвалио се на признању Власта Божиновић.
Лужничанин Власта Божиновић
Власта Божиновић је рођен у Лужницама на Спасовдан 1927. године, на дан када је био велики земљотрес у Шумадији. Мајка му је пала са степеница које су се љуљале и дошао је на свет у седмом месу трудноће. Породица Божиновића живи на свом домаћинском имању у Лужницама. Њихова окућница гледа ка Грбицама. Имање, ливаде и њиве које су у њиховом поседу, искрчио је његов аскурђел Голуб са синовима. У Лужнице су се доселили 1788. године из Тимока.
Властимир је завршио основу школу у свом селу и положио 1938. године пријемни испит за Гимназију. Школу у одељењу III/1 похађа до октобра 1941. године. Рат је до ослобођења провео радећи око куће и по селу. После ослобођења Крагујевца новембра 1944. године мобилисан је 28. октобра, 1944. године као и цела његова генерација. Постао је поносни војник, Омладинске чете Првог крагујевачког батаљона, Друге Шумадијске бригаде стациониране у касарни код Музеја. Командант му је био Палилулац, првоборац Љубиша Недељковић Шоп.
