Materina maza
Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al’ ga zovu drukčije –
Materina maza.
Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu: Ustani!
Njega ¨boli g’ava¨.
Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.
Kad ga žulja cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.
Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva:
¨Jao, jao, pomagaj,
Izić će mi c’eva!¨
Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga ¨boli tiba¨.
Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Većem jadno, žalosno:
materina maza!
Jovan Jovanović Zmaj
