Za tebe je ulaz uvek slobodan.
Puštam te u svoju maštu
u bilo koje doba dana i noći.
Nesigurno hodaš
po samoj ivici mojih snova,
svojim koracima lakim
poput paperjastih oblaka.
Slobodno udji,
za tebe su vrata uvek otvorena.
Ne dozvoli da nemo drhtim
u čekanju da makar svratiš.
Ne puštaj me da sama
brojim zvezde u mraku.
Ne plaši se.
Zovem te samo
da bih te ljubila,
da bih te grlila,
da bi me milovao po obrazima
i kosi dugo, dugo.
Bar ovde, u gostima kod mene,
u mojoj nepresušnoj mašti
možeš biti samo moj.
Samo tu mogu
da te ne delim na pola,
na dan i noć,
na slabost i moć.
Ovako si mi sasvim običan
i uskraćen.
I zato dodji,
udji u moju maštu
i obavezno zaključaj za sobom.
Ne jednom . . .
Dva puta . . .
