Изложбом „Тачка која окупља” историчар Марко Терзић се преставио избором утисака обичних људи посетилаца Музеја 21. октобар у двадесет првом веку у Крагујевцу. Циљ ове изложбе је да се фокус посматрача преусмери са мисије Музеја на сам Музеј.
Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основан је 1953. године на месту где је у октобру 1941. године стрељано више хиљада грађана Крагујевца – Срба, Јевреја, Рома, Словенаца и припадника других националности. У Крагујевцу и околним селима извршен је страшан злочин над цивилима, мушком популацијом старосне доби од дванаест до шездесет и пет година. Музеј је у септембру очувао сећања на страдалнике и људе који су ширили мисију универзалних порука и позитивних вредности, промоцијом књиге „Спомен-парк Крагујевачки октобар 1953 – 2016″ и изложбом „Punctum saliens” (Тачка која окупља).
Галерија у доњем нивоу Музеја је са 23 табле порука посетилаца осветлила је дубоке колорне емоције страхоте преживљавања и страдања Другог светског рата сликара Петра Лубарде. После изложбе кустос Марко Терзић нам је како је настала поставка.
–„Punctum saliens”?
Тачка која окупља, или тачка која отскаче је жеља и једна пројекција места и улоге Музеја у будућности у култури нашег града, Србије и света. Изложба је у суштини је једна врста резимеа рада наших људи у двадесет првом веку, везаних за годишњицу нашег Музеја. Одраз је наше запитаности куда и како даље, на који је начин најбоље нађи и одредити пут? Правилан дискус који ће водити успеху ка раду Музеја, на корист самог града и заједнице која га је изнедрила.
-Доживљај читања књига утисака?
Ако нема доживљаја, ако нема емоција праве емпатије ми нисмо вероватно (људи који раде) постигли циљ. Свеједно вођењем, поступком ил кроз пројекте смо радили. Третирао сам четири књиге утисака од почетка 21. века до септембра ове године. Изабрао сам нај прагматичније поруке које су имале највише значинског у себи. Свака од изабраних целина је прича за себе. Прича која даје један од начина посматрања онога што се десило и чему је посвећен наш музеј. Стим је и директно повзана мисија који ми остварујемо, како крерирамо конекцију између људи који живе у овом времену и људи који су страдили у њиховом времену.
-Критеријуми?
Признајем, критеријуми су моји лични, субјективни. Текст у каталогу формиран је на основу мојих закључака. Ја избором порука позивам на расправу, не покушавам да одговор будем коначан и не покушавам да ставим тачку на тему, већ само да је отворим. Поруке са паноа ће ће изазвати различите утиске, али сигуран сам да после посете изложби посетилац неће изаћи без утиска! То ће бити позив и да читалац утисака уће дубље у материју којом сам се и ја бавио.
-Како даље?
Посетиоци и читаоци могу да се слажу са мном или не нађу одговор како даље. Музеј су посетили људи из многих земаља. Изабрао сам тридесет порука писаних на јапанском, кинеском, пакистанским и језицима Западне Европе обичних људи, а не делегација. Музеј је био бренд и сада је бренд! Људи га посећује без икакве присиле, већ само из жеље да виде шта је то, што је обележило Крагујевац!
-Поменели сте Александријску библиотеку?
Да, веза је тако што је први музеј на свету настао као део Александријске библиотеке, као светилиште или дом муза. Музеј је био најважнији део Александријске библиотеке. То је била хетеротопија, прагматична хетеротопија која је била много важна за културу света и да је нестала, угасила се. То помињем због уништавања осталих хетеротопија чворишта, места за дуга памћења једног народа и заједнице. Тако третирам и наш музеј забринут за његову будућност на одређеном нивоу! Да ли ће у временима која ће доћи успети да се развије или одумрети и нестати.
-Ово је Српски зид плача!
Веза са јеврејским Зидом плача је вредна и корисна, јер нам омугућава да покажемо свету на прави начин шта смо стварно доживели. Ми не тражимо да нам неко за то нешто плати, већ да у будућности има обзира за те трауму, за тај колективни индетитет. Желимо да кроз промовисање општих глобалних вредности мира истакнемо посебну врсту поштовања и да се наш глас чује и уважава у јавном простору везано за културу света.
-Деда, тужан сам без тебе!
Забележана су сећања људи и породица који су страдили у овом злочину. Потребно је да се сачува оно лепо, као последица оног иницијалног!
