Odavno se ne smejem
progone me teška osećanja
jure i zveckaju lisicama,
ne pripadam sopstvenim koracima
svaki me od sebe udaljava,
mučnina i vapaj-
ropstvo i sloboda
prepliću se kao kazaljke na satu,
vreme prolazi
ostavljajući prostor smrti
a ja ne znam koliko je sati.
