Svanuće sam zapisa smrti
što sa neba pade
na zapostavljenu hartiju
jednog umornog pesnika…
……………………………………………….
Ptica osudjena na tlo,
nema reč iz suvog pera
što pokušava da kaže,
a kad je to nemost govoila
osim u ćutnji, od koje svi beže
u glasne prostore, ne bi li izbegli
boli samoće.
Oset tišine je dodir sebe
rekao mi je jedan mrak
i suze su vaskrsenje
rek’o mi je, jedan plač
i Jedan pesnik je rekao:
„poeziju će svi pisati“
a ja, smelo kažem:
ona će promuklo pevati…
