Prokleta avlija
Duh mi je u talasu straha
dušu ne osećam
dakle ne postojim
teška misao
suzom oči vlaži
ja sam portet zebnje
pokriven maglom
Uzdasima tražim mir
u sebi
ali dišem teško
kandze straha gušu stežu
živim u prokletoj avliji
jer čovek je apstraktna
slika života
a, život projekcija čovekove duše
na platnu umiranja…..
