Bol me je prekrivao kao nebo
molio sam dušu da ovaj tren
gurne pod tepih,
zaključa u kavez
loših uspomena
i baci ključ u provaliju
zaborava.
Odzvanjao je glas koji je govorio:
Sećanja blede, sve dok misao
ne zagrebe, kandžama tišine
i život im da
U nežnosti crnog vina
tražio sam ukus slobode ,
iskopao najdublje osećanje
da bih rekao:
čovek je ono što mu nedostaje
Mešale su se boje
iza zatvorenih očiju,
kovitlala oseċanja…
Iluzije su pustošile
kao gladni varvari,
sekle nezalečene rane
ostavivši krvav trag
U lokvi rasutih suza
oslikavala se misao:
život je valcer na podijumu smrti
