Tragovi u postelji su još uvek vidljivi
bleda mekana koža ostavila je miris
kosa boje meda se još uvek prostire po krevetu
Usne koje se traže u mraku
i oči koje čeznu da se ogledaju
bile su to oči pasa lutalica
Tihi poljupci koje samo duša čuje
i dodiri koje samo duh oseća
Vreme prolazi ali sećanja ostaju
i svakim udahom srce zatreperi
kao da izgovara tvoje ime,
ime koje ne smem da spomenem
Ne sećam se, jasno vidim tvoje ruke
koje svakim pokretom prave tonove
koje sam samo ja mogao da čujem
bili su to tonovi iz bajki
ne, bile su to najlepše ljubavne sonate
Šta je to ljubav, hrabro pitam sebe
Biti sa nekim i neko sa vama
voleti nekog i neko vas
bezuslovno davanje sebe
ili je ljubav samo trenutak
kad duša progovori
a mi jednostavno zaćutimo…
