LUNJINA TUŽNA PRIČA! (LABRADOR)
♥ Prva nedelja: Danas punim nedelju dana. Kako je lepo biti deo ovog Sveta…
♥ Prvi mesec: Majka se odlično stara o meni. Zaista je majka za primer…
♥ Dva meseca: Danas su me odvojili od majke. Ona je bila veoma uznemirena zbog toga i ispratila me je tužnim pogledom. Nadam se da će moja nova ljudska porodica brinuti o meni toliko dobro kao ona.
♥ Četiri meseca: Odrasla sam veoma brzo i sve mi privlači pažnju. U mojoj kući žive i mala deca koja su mi kao mlađa braća. Često se igramo, oni mene vuku za rep a ja ih u igri povremeno malo gricnem.
♥ Pet meseci: Danas su vikali na mene. Gazdarica je ljuta pošto sam se ispiškila u kući ali mi nikad nisu rekli gde bi trebalo to da radim. Sada spavam u hodniku . To mi se nimalo ne dopada.
♥ Osam meseci: Ja sam jedan veoma srećan pas! Imam toplinu doma, i osećam se veoma sigurno i zaštićeno…
Mislim da me moja ljudska porodica zaista voli. Celo dvorište je moje pa ja često prevaziđem sebe kopajući zemlju kao što su to radili moji preci da bi sakrili hranu. Moji i ne pokušavaju da me nauče novim stvarima pa je verovatno ovo što radim sasvim u redu.
♥ Dvanaest meseci: Danas punim godinu dana, međutim moji vlasnici kažu da sam porasla više nego što su oni očekivali. Kako li su samo ponosni na mene!
♥ Trinaest meseci: Danas su me vezali. Skoro da nisam mogla ni da se mrdnem, na sunce kada mi je hladno ili u hlad kada je vrućina. Kažu da će da me posmatraju i da sam nezahvalna. Ništa ne razumem.
♥ Petnaest meseci: Sve se promenilo… Drže me zaključanu na terasi. Jako sam usamljena. Moja porodica me više ne želi. Ponekad čak zaborave da sam žedna ili gladna. Kada pada kiša, nemam ni krov nad glavom.
♥ Šesnaest meseci: Danas su me sklonili sa terase. Bila sam sigurna da su mi sve oprostili da sam skakala od sreće. Rep mi radi kao navijen. Štaviše, mislila sam da me vode u šetnju!!! Krenuli smo, kada su odjednom zaustavili auto, otvorili vrata i izašli napolje. Bila sam srećna misleći da ćemo ceo dan provesti u šetnji. Ne shvatam zašto su naglo zatvorili vrata i otišli. Stanite!!! Lajala sam! Bili su me zaboravili… Trčala sam za automobilom iz sve snage. Moja tuga je rasla kako sam ostajala bez daha a oni ubrzavali…Na kraju sam shvatila šta se desilo… Napustili su me…
Uzalud tražim put kući, sama i napuštena. Lutajući tako, naišla sam i na neke dobre ljude koji su se sažalili na mene i dali mi nešto hrane.
Očima im pokazujem zahvalnost iz dubine duše. Nadam se da će me usvojiti, bila bih poslušna kao nikada do tada!!!
Nažalost oni samo sležu ramenima i kažu nešto kao – jadna kuco, verovatno si se izgubila…
Pre mesec dan sam prolazila pored škole i videla mnoštvo dece nalik mojoj braći i sestre iz porodice. Prišla sam im bliže, a jedna grupica je počela da me gađa kamenjem, glasno se smejući. Takmičili su se ko će me preciznije pogoditi.
Ljudi me teraju kada pokušam da se odmorim u njihovoj blizini.
Našla sam svoje stanište u kasarni. Spavala sam na mokrom i hladnom tlu. Jedne noći na minus 25 C, poželela sam da zaspim i da se nikada više ne probudim. Bilo mi je hladno, bila sam gladna i željna ljubavi i toplog doma. Skoro da sam bila bez svesti ali sam nekom unutrašnjom snagom uspela da otvorim oči. Njegov topli glas me probudio. „Jadna kuco, kako su te to ostavili“. Poveo me je sa sobom u toplom domu, dao hranu i vratio me je u prošle dane.
Pre mesec dan sam prolazila pored škole i videla mnoštvo dece nalik mojoj braći i sestre iz porodice. Prišla sam im bliže, a jedna grupica je počela da me gađa kamenjem, glasno se smejući. Takmičili su se ko će me preciznije pogoditi.
Ljudi me teraju kada pokušam da se odmorim u njihovoj blizini.
Našla sam svoje stanište u kasarni. Spavala sam na mokrom i hladnom tlu. Jedne noći na minus 25 C, poželela sam da zaspim i da se nikada više ne probudim. Bilo mi je hladno, bila sam gladna i željna ljubavi i toplog doma. Skoro da sam bila bez svesti ali sam nekom unutrašnjom snagom uspela da otvorim oči. Njegov topli glas me probudio. „Jadna kuco, kako su te to ostavili“. Poveo me je sa sobom u toplom domu, dao hranu i vratio me je u prošle dane.
Nalazim se u pansionu sa drugim kucama gde željno očekujem da se neko javiti i UDOMI ME!
Verujem da još uvek ima dobrih ljudi!
POMOZITE MI DA NAĐEM DOM, DA ME NE BI VRATILI NA ULICU ♥Svako ko želi da nam pomogne da Lunji platimo pansion može učiniti na sledeći način :
SWIFT-BIC…………DEUTDEFF.
IBAN /Account Number: RS35205903102324146907 na ime Draga Zarev325-9300700667665-86 na ime Marko SpirićIli postnetom na broj 063/188-5-998
A svoj prilog za Lunju možete ostaviti i u pet shopu“ZOOMANIJA“, ul.Save Kovačevića broj 40, na uglu kod gornje pijace u Vranju.
Lunja je dresiran pas, obožava decu i smeta joj samoća. ♥
Pomozimo Lunji da nađe dom ♥
Novinar Marko Spirić
