Zdravko Petrov (38) i Jasmina Milosević (33) iz Vranja, nemaju posla, završili su osnovnu skolu . U ovoj trošnoj kučici živi šestočlana porodica. Njihov način življena više se svodi na preživljavanje i osiguravanje egzistencije, nego na stvari koje čine sastavni deo života. Najveća želja im je kada bi imali siguran krov nad glavom sa najosnovnijim potrebama za život.
U nemalterisanoj sobi bez prozora sto, klupa i jedna jedina stolica, rasklimatani krevet i kredenac, sudopera i mali televizor. S druge strane sobe razvučena žica za veš, jorgani, ćebad i dečija garderoba, a na šporetu lonac vode za pranje. Nemaju ni sanitarni čvor. Život ih nije mazio, ali još uvek nije kasno da im se obezbede uslovi za normalan život onakav kakav ima većina nas. Najstarija ćerka Anđela (19), Marija (14), Stefan (12) i najmalđi Lazar koji ima (9) godina.
Deca su željna svega, Jasmina kaže da ne pamti kada je svojoj deci pružila čokoladu ili bilo kakvu igračku. Anđela i Marija maštaju o svojoj sobi kako bi mogle da im dolaze drugarice, a Stefan i Lazar o igračkama i biciklu. Ne traže skupe igračke, niti traže tablet, pametan telefon, niti laptop to su za njih nedosanjani snovi. Svesni su da im roditelji ne mogu ispuniti želju, pa i pored nemaštine deca su nasmejana, komunikativna i druželjubiva. Najlepši dani detinjstva, i pored mukotrpne borbe roditelja da im pruže što više mogu, obojeni su sivilom nemaštine.
Zdravko je nekada radio građevinske poslove, a sada po pozivu cepa drva po ceo dan za hiljadu dinara. Žive u gotovo nemogućim uslovima od socijalne pomoći i decijeg dodatka koji skupa iznosi dvadeset hiljada dinara od kojih šestočlana porodica preživljava. Taj novac im služi kako bi prema državi izmirili obaveze oko plaćanja računa za struju, vodu i ostatak za brašno. Ćerka Marija je najtužnija kada njena mama zaplače kada nemaju šta jesti.
-Deca su nam često bolesna. Najmlađi Lazar često ima bronhitis jer je kuća hladna i vlažna. Lazara je trebalo da zbog strabizma vodimo na očnu kliniku,ali treba do Beograda platiti put – jecajući priča Jasmina.
Nemaju ni najosnovnije uslove za život dostojni čoveka, jer u svemu oskudevaju, a najteže im je zbog dece. Hranu donose iz narodne kuhinje koja im je obezbeđena preko centra za Socijalni rad i na njihovoj trpezi glavno jelo je pasulj, supa i čorba koja im služi za dva dana.
Koliko humanosti ima u ovim ljudima pokazuje i to da su zbrinuli u svojoj skučenoj prostoriji mačora Pepija i malog papagaja o kojima lepo brinu.
Ne znaju ni sami kako ce zimu izdržati, nemaju ni adekvatnu garderobu za hladne dane, najmlađi Lazar nosi pocepane patike pa zbog vlažnih nogu često se razboljeva. Nemoćna majka jedino što želi je da svojoj deci obezbedi krov nad glavom, jer zna kako biti siroče i kako je živeti u domu kroz šta je ona prošla. Sem ljubavi i radosti u domu ove porodice nedostaje bukvalno sve i zato pozivamo ljude dobre volje da im pomognu. Naše malo njima znači zaista mnogo.
NVO Nacional Realizam (humanitarna nevladina organizacija iz Smedereva,sa više odbora u mnogim gradova Srbije),ekipa sa juga Srbije, Milica Vasiljević i Predsednik organizacije Ivan Petrović posetili su sa novinarom portala Pokazivač ugroženu porodicu u nadi da im koliko toliko obezbedi pomoć u vidu hrane i garderobe.
Naša novinarska priča je naš način da skrenemo pažnju, a ukoliko neko želi i može da pomogne kontaktiraći porodicu putem broja telefona : 065/2-417-231 Jasmina Milosević i Zdravko Petrov ili lično na adresi ul. Strahinjića Bana broj17, (naselje Raška),Vranje 17501
Kao i putem žiro računa :
Dinarski : 205-9011006706236-06 na ime Jasmina Milosević (Komercijalna banka)
Devizni: 9031022688893
Novinar Marko Spirić
