Mediji su moj život, uvek sam voleo da budem deo medijske scene. Iako je situacija u zemlji takva da je vrlo teško živeti od ovog zanata ljubav prema pisanoj reči je uvek prevagnula. Volim da ulazim u sve sfere ovog posla upoznavajući i opisujući javne ličnosti, prateći njihov rad i otkrivajući njihovu drugu stranu ličnosti. Kroz druženje sa njima stekao sam njihovo poverenje i tako počeo da se bavim i menadžerskim poslom na estradi.
Nikada nisam bazirao svoj rad na izmišljotinama o poznatima, radi sticanja brzog i kratkotrajnog publiciteta, već sam uvek pokušavao da proniknem u dubinu nečije ličnosti i predstavim ono što zaslužuje da se nađe u novinarskim redovima. Smatram da je kvalitet ono što treba forsirati. Najlepše se osećam kada stavim slušalice na uši, poželim slusaocima dobro jutro ili dobar dan, kroz dobru priču i muziku bez koje se ne može. Najveća lična satisfakcija mi je da kroz sve to ljudima ulepšam dan ili veče, posebno me raduje što je radio doživeo svoju reinkarnaciju uprkos prognozama da će ga ekspanzija korišćenja interneta ugušiti. Ispunjava me druženje sa svojim ljubmcima-psima. Oni mi zamenjuju sve one dobre osobine koje se u vremenu u kojem živimo sve manje susreću. To su moji verni prijatelji. Očuvao sam i udomio preko sto pasa lutalica.
Zoran Todorović: Kroz novinarsku karijeru si radio sa svima koji nešto znače u šou biznisu, ali si isto tako poznat kao neko ko nema dlake na jeziku. Da li gosti imaju tremu od pitanja koje ćeš im postaviti?
Marko Spirić: Svi mi, koji se bavimo ovim poslom, poznajemo se veoma dobro. Tačno se zna ko je kakav i šta od koga možete očekivati. Tako i moji gosti znaju da ja, u razgovoru sa njima, nikada neću preći granicu dobrog ukusa. Jer, ja sam pre svega dobar domaćin, ali i novinar koji će sve pitati, ali nikako pitanjem povrediti i uvrediti sagovornika. To sebi nikada ne bih dozvolio – ni kao čovek, ni kao novinar.
Zoran Todorović: Na koji način praviš odabir gostiju?
Marko Spirić: Moji gosti su uglavnom iz sveta muzike, kulture, glume… Svi oni koji su u svojoj karije i životu imali šta da kažu i koji su poštovani u poslu kojim se bave. Njihova ulaznica za emisiju ili intervju jeste zapravo naklonost i ljubav koju imaju kod većine publike.
Zoran Todorović: Publika te poznaje isključivo iz medija. Hoćeš li da otkriješ onima koji te ne poznaju kakav je Marko Spirić privatno?
Marko Spirić: Nema razlike. Volim da se družim i imam bezbroj prijatelja. Nisam od onih, koji misle da je u životu dovoljni imati dva prijatelja i da su samo oni pravi. Ja ih imam mnogo i sve ih podjednako volim. Volim da putujem,istražujem,da se posvetim svojim ljubimcima koji me čine srećnim, kao i da pomognem svakom napuštenom psu kome je potreban dom,hrana i ljubav, jer ljubav koju ti psi pružaju ne može se opisati rečima. Postoji razlika u tome jer njihova je ljubav iskrena i ostaju verni do kraja života. Svi oni koji imaju pse, znaju o čemu govorim kada ovo kažem.
Zoran Todorović: Kako provodiš slobodno vreme?
Marko Spirić: Svoje slobodno vreme,provodim što više sa porodicom koja mi je najveća podrška i oslonac u životu. Ne mogu trenutak da zamislim bez moje sestričine Lole, koja mi svaki dan ulepšava i čini ga srećnim, ona je moje bogatstvo.
Zoran Todorović: Budući da je tvoj posao PR-a vezan za javnost, najčešće te srećem dok telefoniraš ili šalješ mejlove. Kako izgledaju trenuci kada se opuštaš i da li u životu PR-a postoji trenutak kada gasi telefon?
Marko Spirić: Telefon ne isključujem nikada, osim u slučajevima kada mi iscuri baterija. Ali to je samo na nekoliko minuta, tačnije do prvog štekera.
Zoran Todorović: Profesionalno si ostvaren i korektan prema esnafu. Koji je tvoj savet kolegama koji tek startuju u novinarstvu i PR-u?
Marko Spirić: Budite najpre ljudi, pa tek onda novinari. Tek tada bićete cenjeni i uvažavani i sva vrata će vam biti otvorena. Jer, loš čovek veoma brzo postaje i loš novinar, budući da ga izjeda zavist, ljubomora, zajedljivost i cinizam koji u poslu, ali ni u životu nikome nikada dobro nisu doneli.
Zoran Todorović: Vaša poruka čitaocima portala Pokazivač?
Marko Spirić: Niko ne može biti ništa drugo.
Niti može dostići nešto drugo.
Ako najpre ne bude ONO ŠTO JESTE!