Zorana Pavić u očima nosi osmeh, u srcu med u glasu san, kada se sve to poveže u jednu celinu dobija se portret koji smo uspeli da oslikamo u ovoj priči. Portret od mnogo nijansi, slojeva i kontrasta koji nisu na prvu loptu i ne otkrivaju se tako lako ali jesu živopisni i upečatljivi. Njeni snovi su od slika, oblika i boja i ume da sanja na javi. Zorana Pavić nije osvojila publiku preko noći, nikada joj to nije bila namera, a ni cilj. Nenametljivost i smirenost su osobine koje je odlikuju i kako se pesme sve više vrte ispostavlja se da u njenom slučaju to jesu vrline, kvalitet takođe. Ona ima svoju priču, svoj san, svoj put, tako je sazrevala ne samo u muzici već i u životu. Kroz iskustva, učenje, odnosa sa ljudima, kroz neke druge sredine u kojima je živela.
Naziv pesme „Sanjam te još“ nije slučajan, jer snovi jesu njen pokretač, motiv i boja. Ostvarila je mnogo njih, malih, značajnih. Među njima možda jesu one note koje se vole, svako putovanje, nova pesma, emisije, susreti, uspomene, porodica i prijatelji nemerljive i najvažnije radosti. Snovi su protkani kroz njenu ličnost, stvaranje, život, kroz njen senzibilitet, neki samo njen beskraj i muziku. Često je realnost koja nikome od nas ne dozvoljava ni trenutak zanesenosti vraća na zemlju kada to ne želi ali ona ne odustaje od svojih snova jer bi tako odustala od sebe. Svesna je da se danas ciljevi jako teško ostvaruju, ali ostvaruju se i to je najvažnije ako dovoljno verujete i sanjate u realne snove.
M.S: Od koga ste nasledili tako divan osmeh?
Zorana Pavić: Iskreno, ne znam, mi realno jesmo familija koja zrači duhom i držimo se one „duh nas održao njemu hvala“.
M.S: Šta mislite, na koga najviše ličite iz Vaše porodice likom, a na koga karakterom i zašto?
Zorana Pavić: Znate onu pesmu „ti ne ličiš ni na jednu“,(smeh), ali u obrnutom smislu, jer ja sam „najgora od sve dece“, jedina nemam sređen život, ali je sve to negde moj izbor, donekle, jer mi je uvek bilo važno da budem svoja, a to nije lak zadatak, s’ tim što realno sve lepo i mora da ima svoju cenu. Mislim da sam od majke nasledila tu preduzimljivost i požrtvovanost, ne pristajanje na to da je nešto nemoguće, od pokojnog oca blagorodnost i duhovitost, sve one moje loše osobine su autentično moje.
Oduvek je bila svoja i uspela je da zadrži svoju osobenost i autentičnost. Oštrina i impulsivan temperament jesu važne odlike njene ličnosti bez kojih ne bi bila to što jeste i koje konstantno obnavljaju njenu energiju, ali su joj zrelost i iskustvo doneli blagost toplinu kojima zrači, rasterećenost i još intezivniju nijansu humora, kojim boji svoje priče, susrete, posao, život. Ta iskrenost joj je kao refleksija unutrašnjeg ogledala pomogla da odboluje dečije bolesti, mladosti i neiskustva, da sazri na pravi način, da počne da stvari prihvata onakvim kakve jesu i naziva ih pravim imenom i da danas bude zadovoljna u svakom pogledu. To joj u velikoj meri pomaže u odnosu sa ljudima i u odnosu prema samoj sebi, mir i spokoj su najvažnije stvari do kojih je došla.
Pesma „Da mi ime ne zaboraviš“ je jedna od najlepših Zoraninih pesama i u neku ruku jeste najpribližnija definicija njenog senzibiliteta. Veliki je emotivac i to ne krije, ipak treba naglasiti da takvo srce ne podrazumeva naivnost njenoj blagoj prirodi i onim snovima o kojima smo pričali. Ona zna da se bori, da realno sagleda sebe, da istakne svoje mane i bez obzira što spada u kategoriju tolerantnih i stabilnih osoba ume da postavi granice. Ipak njeno srce i dalje otključava iskrenost bez obzira što je nekoliko puta bilo slomljeno. Takva iskustva su je mnogo čemu naučila, ali se led bez obzira na sve retko pojavljuje.
Ona spada u onu kategoriju ljudi koji će vam ulepšati dan, a da nisu ni svesni toga. Ona živi i radi na frekfenciji koja živi i emituje pozitivnu energiju i optimizam u tolikoj meri da vam ne pada napamet da promenite kanal ili zaboravite gde je možete naći.
Zorana je dobra osoba, dobar prijatelj i to je jedna od njenih najizraženijih osobina. Ona ume da kaže biće sve u redu, da pruži ruku, rame i pravu reč ili će vas, a da to i ne primetite oraspoložiti i oterati svu negativnu energiju. U današnje vreme, takvi ljudi su retkost. Nema tu nikakve mistifikacije ni filozofije, to je ona, ista kao i svi mi, sa mnogim manama i vrlinama, problemima, borbama, nemoćima i dilemama, suzama i pitanjima bez odgovora. Ali ona je pronašla način da kroz život ide sa osmehom na licu jer zna da nije strašno ako padneš, strašno je ako ne ustaneš.
M.S: Vaši utisci sa snimanja spota sa Kežmanom. Jeste li i dalje u kontaktu?
Zorana Pavić: Mateja Kežman je jedno posebno biće, izuzetan čovek koji je mnogo plemenitih i humanih stvari uradio, a da sa tim nije mahao. Uvek razmenimo poruke za velike praznike, za rođendane i presrećna sam što sam sa tim divnim čovekom uradila pesmu, koja ima svoje mesto. Kada se pojavila naslovna strana sa jednim naslovom, na temu mog zdravlja, prvu poruku sam dobila od njega, glasila je „Prijatelju, nadam se da je dezinformacija, kako si?“…Inače Mateja je poznat po tome, da je u svakom derbiju postigao go (smeh).
https://www.youtube.com/watch?v=54bkJmIHB8o
M.S: Koja je Vaša prirodna boja kose?
Zorana Pavić: Moja prirodna kosa je pepeljasto plava,ćak je moja majka sačuvala moju prvu kosu,kao konjski rep.Prilično sam se igrala na temu kose,moja divna prijateljica Djuka je uspela da izvede pre deceniju indigo boju o kojoj se pričalo,ali sem perika koje koristih u spotovima i predstavama,ja sam definitivno blondie.
M.S: Ujutru kada se pogledate u ogledalo, šta kažete sebi?
Zorana Pavić: Jutro nije moj izbor,ja volim zoru u skladu sa imenom koje dobih,tako da dok se ne istuširam i ne popijem kafu,ne gledam se ujutru,jer se osećam kao zombi,ja sam noćna ptica.
M.S: Koji odevni deo najviše volite? Zašto?
Zorana Pavić: pa recimo mala crna haljina, military odežda i volim narukvice od kristala, kao i military pločice. Odelo muško, o daa, baš istakne ženstvenost i cipele. Moja rođena sestra Tamara me je jednom pitala, kada je videla moje lude cipele „jer si ih ti videla Zo, pre nego što si ih kupila?“hit (smeh)
M.S: Vaš najboji prijatelj je?
Zorana Pavić: Ja imam nekoliko pijatelja iz „prvog reda“, oni znaju ko su i nemaju nikakvu potrebu za eksponiranjem, dapače. Sreća što ih imam, znam da je do kraja života.
M.S: Milion evra sigurno ili milion poljubaca mozda?
Zorana Pavić: Pa hajde da to rasporedimo 500.000 evra i 500.00 poljubaca (smeh), nekako ću se strasnije ljubiti, poneće me atmosfera.
M.S: Koliko misliš da čovek može imati prijatelja?
Zorana Pavić: To je individualno, ako ima i jednog onog pravog, to je bogastvo, a ako ima sreće ima i dva, tri…
M.S: Da li se taj broj poklapa sa brojem rođaka u koje imaš bezgranično poverenje?
Zorana Pavić: Mnogo je teško vreme, da bi se u bilo koga imalo bezgranično poverenje, jer se onda čovek lako razočara, naravno da u velikim familijama ima raznih karaktera i naravno da postoje oni, za koje ste toliko srećni što su vaša krv, jer su uz vas svom svojom dušom.
M.S: Šta bi ste poručili čitaocima portala Pokazivač?
Zorana Pavić: Poručila bi im da nikada ne posustaju, da veruju u sebe i da svaku lošu situaciju dožive kao ispit, koji kada položiš ideš dalje. Ima ona stara izreka „nekada poslednji ključ otvara vrata“. Ne zaboravite to nikad.
M.S: Koga bi ste predložili za naredni intervju?
Zorana Pavić: Preporučujem Lanu Toković, ne samo zato što joj je izašao novi cd, što se bavi muzikom koja nije komercijalna i ne odustaje, što je uradila neke himne i za druge zemlje,što je moj odani prijatelj, već i zato što u moru istih starletanskih likova,nije na odmet i da neko nešto pametno kaže. A novinaru, autoru intervjua želim prva da čestitam rodjendan, da mu poželim svu sreću i da mu se zahvalim što toliko svoje ljubavi poklanja životinjama i njihovom spasu.
Zoranin svet je mala oaza dobre energije, humora, smeha, cveća, knjiga, optimizma i beskrajno zanimljivih priča. Oaza u koju se neguju prave vrednosti, iskrene emocije, uspomene, male životne radosti. Utočište u kome telefon ne režira svakodnevnicu, a TV ekran boje dobri filmovi i zanimljivi saveti. Oaza slobode iza zatvorenih vrata, jednom rečju dom koji Zoranu Pavić u mnogo čemu određuje i koji ona opisuje na svoj način, spontano, iskreno i živopisno, opisujući pri tom i sebe, svoju stvarnost i način da ostane svoja u današnjem vremenu u kome je mnogo toga izgubilo smisao. Način na koji je uspostavila balans između života ispred i iza okrenutog ključa.
Epilog ovoj priči daje njen početak, zatvaramo krug od koga sve počinje i sve se završava. Vera mir, harmonija i san, slike, oblici i boje, lekovitost muzike, vizija, seta i srce od meda. Dovoljno je za kristalno čist glas i isti takav pogled u budućnost, za osmeh i veru, za tišinu, jer je san o sreći više nego sreća. Zorana zna da nikada ne sme prestati da sanja, a to možda jeste najvažnija poruka ove priče.
Novinar Marko Spirić
https://www.youtube.com/watch?v=GJN5ohFoqgY
