Završila Akademiju muzičke umetnosti, po struci profesor muzike. Profesionalno pevanjem počinje da se bavi 1998. godine kada se prvi put pojavila u emisiji “Cune i prijatelji”. Tu je primećena od strane muzičkog urednika, Radio Beograd-a, gospodina Slobodana Bode Nikolića. Sa njegovim numerama se 1998. godine pojavila na festivalu “Stare gradske pesme” u Banja Luci, sa pesmom “Moja čerga putuje”, gde dobija 3. nagradu stručnog žirija. Godinu dana kasnije, na istom festivalu se pojavljuje sa pesmom “Eh da mi je, da mi je”, gde dobija 2. nagradu stručnog žirija.
Zbog školovanog glasa, učestvovala je uglavnom na festivalima gradske pesme, i postala pevač Radio Beograd-a, gde je snimala trajne snimke sa orkestrom Branimira Đokića i Ljubiše Pavkovica. Nastupala je u emisijama “Leti, leti pesmo moja mila” Nene Kunijević.
2000. godine pojavila i na festivalu “Niška jesen”, gde je dobila nagradu za interpretaciju sa pesmom “Pamtiću ljubavi”.
Iste godine izdaje svoj prvi CD pod nazivom “Ti i ja” za PGP RTS.
2002. godine postaje članica ansambla Djerdan, pod rukovodstvom gospođe Mire Vasiljević i tu se uči narodnoj tradicionalnoj muzici.
Iste godine izdaje i svoj drugi CD pod nazivom “ Tiho na prstima” za PGP RTS.
2004. godine pojavljuje se na festivalu “Moravski biseri” te dobija nagradu medija za pesmu “Gorole Goro” Danila i Maje Živković.
2006. godine izdaje svoj treci CD, pod nazivom “Necu lazi” za PGP RTS.
U ansamblu Djerdan provodi 5 godina, gde postaje prepoznatiljiva po pesmi “Alaj mi je večeras po volji” koju veoma često izvodi na svojim javnim nastupima. Česta gostovanja ima na RTV Vojvodini i učestvovanja 4 puta na festivalu “Zlatne žice“.
2009. godine izdaje svoj četvrti CD, pod nazivom “Ko je ko” za GOLD produkciju.
Učestvovala u mnogim televizijskim i radio emisijama, preko kojih se medijski promovisala.
Njene najpoznatije pesme su “Moja čerga putuje” , “Tiho na prstima” , “Ti i ja” , “Pre nego što odes” , “Baš kao nekad” , “Valcer” , “Ajd’ sto je otišo” , “Željo moja davna” , “Dođi kradom” , “Na suzi slaba”.
Nešto potpuno drugačije, pojavljuje se 2013. godine, najnovija pesma pod nazivom “Dala sam ti dala”.
Pevačica raskošnog talenta i vedrog duha, žena koja zna odgovore na pitanja o sreći i drugo ime muzike. Srce ostavlja na sceni, verujući u ljubav prema publici koju voli, u neprikosnovenu radost i glasovnu sposobnost koju ume da iznese publici. Kada peva, peva glasno da se čuje i van scene. Kada prića to radi nasmejano i duhovito, mudro i iskreno. Osetljiva i hrabra, energična i temperamentna, nasmejana i vedra, svesna sebe,s voje muzike, svojih mana, vrlina, karijere, uloge prema životu, prema ljudima i publici.
Marko Spirić: Da li postoji neko mesto gde bi ste voleli da održite koncert a da do sada niste bili u mogućnosti da to uradite?
Jasna Đokić: Da, velika mi je želja da održim svoj solistički koncert na velikoj sceni Narodnog pozorišta. Ta scena je za mene fascinantna, skoro sam bila na promociji koju su održali Karići, toliko sam se fascinirala tom scenom da sam poželela da jednom održim svoj solistički koncert.
Odmerenost i stabilnost smatra veoma važnim osobinama i trudi se da od njih uzima najbolje.Tako je postigla ona i veoma značajan balans u životu svoje karijere, koja uslovljava da talenat svake javne ličnosti ne učini da uništi običnog čoveka.To ju je i učinilo, još boljom pevačicom, podjednako kreativnom i u periodima zatišja kada priprema novi album. A to se postiže samo ako dovoljno cenite sebe i na pravi način razumete dar koji imate.
Marko Spirić: Koji grad Vam je ostao u sećanju i zašto?
Jasna Đokić: Bila sam u mnogo gradova, počev od Amerike, Australije, Temišvara, Rumunije, Nemačke, Berlina ali je po meni najlepši grad Budimpešta. Velika mi je želja da odem u Pariz, tamo još uvek nisam bila.
Marko Spirić: Gde bi ste voleli da vidite sebe u 100-toj godini?
Jasna Đokić: U svojoj 100-toj godini volela bih da vidim sebe u maloj predivnoj kućici na nekoj planini, sa puno zelenila, cveća pored mene, prelepih mirisa drveća i planinski svež vazduh, da sedim i da gledam u jednu prelepu reku.
Marko Spirić: Šta smatrate dosadašnjim najvećim uspehom na profesionalnom, a šta na ličnom planu?
Jasna Đokić: Što se tiče planova da nešto promenim do sada kako sam radila, trudim se, radim puno na sebi. Ne smatram svoj najveći uspeh to što sam izdala CD-ove, moj najveći uspeh je to što sam uspela da zadržim sebe, a na ličnom planu sam ostala svoja onakva kakva sam oduvek bila, ali sa velikim izmenama i stavova u svom životu, zbog toga sam mnogo toga naučila kako ne treba.
Marko Spirić: Imate li neku neispunjenu želju?
Jasna Đokić: Najveća i trenutna želja mi je kao što sam napomenula da vidim Pariz.
Marko Spirić: Događaj koji Vas je najviše obradovao. Događaj koji Vas je najviše rastužio.
Jasna Đokić: Događaj koji me je najviše obradova u životu je rođenje mog sina Marka, a događaj koji me je najviše rastužio je jedan dan kada se završila jedna etapa moga života kada sam krenula dalje, taj dan ne bih više nikada pomenula.
Marko Spirić: Ispričajte nam jedan vic koji vas je nasmejao do suza.
Jasna Đokić: Opet ja na aerodromu, imajući u vidu koliko ga često posećujem u poslednje vreme, nadam se da neću početi da zamišljam da sam Tesla kao iz onog vica.
Dolazi pacijent u ludnicu i pitaju ga:
– Kako se zovete?
– Nikola Tesla!
– Pa dobro, kod nas ima mnogo naučnika.
– Ja nisam naučnik, ja sam aerodrom.
Marko Spirić: Bez čega ne biste nikako mogli?
Jasna Đokić: Nešto bez cega ne bih mogla to je bez vežbe, joge, meditacija i bez svoj ličnih, untrašnjih stavova.
Miris samopouzdanja kojim zrači, neicrpnu emotivnost i ogromnu energiju koju poseduje, beskrajnu volju za životom, muzikom i izazovima je ceo sklop njene ličnosti. Ljubav je njen osnovni pokretač, a srce putokaz. Vernost je svojim izazovima učinila staloženijom i mudrijom osobom i to joj je u mnogo čemu pomoglo, posebno u prevazilaženju dilema sopstvene sujete, sumnje i previranja koja svaka javna ličnost nosi. Zato ona nije stala na pola puta i izbledela. Naučila je da bude strpljiva i tako je ostvarila važne snove, ambicije i kreativnost u svojim hitovima.
Marko Spirić: Koga bi ste od svojih prijatelja preporučili za naredni intervju portala Pokazivać?
Jasna Đokić: Preporučila bih mlade ljude, prijatelje na estradi nemam, mislila sam da postoje ali nema ih.
Marko Spirić: Nagrađeni ste za doprinos umetnosti Balkana. Kako se osećate nakon tog priznanja i da li će to promeniti neke stvari u Vašoj karijeri? Osim Vas kome je takvo prznanje od muzičara uručeno?
Jasna Đokić: Da, jako sam ponosna što sam nagrađena za doprinos umetnosti Balkana, jer sam eksluzivac PGP-a. Drago mi je što su to ljudi primetili, ja radim na sebi, trudim se, borim se, u životu sam prolazila kroz sve sama i ništa mi nije strano te mi je ta nagrada još draža. Dobila sam i nagradu dame, drago mi je i to da su primetili da sam „Dama 2016“, među pevačicama. Učesnici koji su takođe dobili nagradu su Maja Odžaklijevska, Neverne bebe, grupa Piloti, Kiki Lesandrić, Bane Jelić iz Viktorije, sestre Golubović.
Marko Spirić: Šta bi ste poručili čitaocima portala „Pokazivač“?
Jasna Đokić: Poručila bih da Vas ljudi u što većem broju prati i čita. Koliko sam uspela da pročitam neke zanimljive tekstove, zato što imate mlade i nadarene novinare koji umeju jako lepo da sklope pitanja, a drugo da napišu jako lep tekst. Oduševljena sam Vašim portalom, želim Vam puno uspeha.
Iskrenost i širina njenog neizostavnog osmeha potvrđuju njenu sreću, nema razloga da ne bude tako. Ova priča jeste dokaz da je važno biti svoj, važno odlučiti, verovati u belog goluba, imati svoju bajku, svoj muzički svet u kome ćete jedino opstati. Ukratko biti veran svom srcu, sebi, svojim osećanjima, tako će vas sigurno ljudi voleti i što je najvažnije sami sebe ćete voleti. Jasna Đokić očigledno ima i tu privilegiju. Nemojte štedeti dlanove, osmehe i emocije uživajuci u njenim pesmama, aplauzi se već čuju za ovu odu estradnu pevačicu Jasnu Đokić.
Novinar Marko Spirić
