RETKI su pevači za koje se može reći da „miluju“ glasom i pesmama. Takav epitet svakako zaslužuje Gordana Goca Stojićević. Muziku je zavolela još u detinjstvu, i to je bila ljubav na prvu pesmu. Sa 11 godina je osvojila prvu nagradu žirija na festivalu u Kučevu, a sa 15 pobedila na audiciji Radio Beograda. Pesme „Pusti me da nađem srcu lek“, „Dobro jutro Šumadijo“, „Pala ćuprija“, „Ja ne mogu bez njega“ i „Zagrli me i oprosti mi“, samo su neki od hitova kojima je ova pevačica ostavila neizbrisiv trag u narodnoj muzici.
Priča koja pred vama spojiće u jednu sjajnu i uzbudljivu životnu ispovest dva vremena, dva života onu najvažniju, uz nju bezbroj drugih pesama i jedno srce u koje se nalazi sve ono što je Goca Stojičević ukrala od zaborava.
Priča o ženi koju vole ili ne,trećeg nema između te dve činjenice stoji njen uspeh neosporiv i dokazan. Godinama je bila jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, da bi od trenutka kada je otpevala svoju najpopularniju pesmu, postala neprikosnovena i van granica tadašnje države.
Marko Spirić: Iz kojih razloga ste nastavili da trajete u karijeri i pobedili?
Goca Stojičević: Iz razloga koji se zove kvalitet, jer smatram da samo on može da opstane toliko dugo.
Marko Spirić: Da li su vam prihodi od samo jednog albuma obezbeđivali budućnost. Na šta se najviše ponosite?
Goca Stojičević: Prihodi od mojih albuma su bili krajnje simbolični, jer se moje ploče nisu prodavale u velikim tiražima. Na tom mestu su bili drugi, koji su imale čitave timove ljudi iza i ispred sebe.
Prema tome, ja tek treba da obezbeđjujem “svoju” budućnost (hahaha). Naravno, kada kažem svoju budućnost, mislim na svoje ćerke Mašu i Lanu, iako su već u godinama kada same na tome rade i upravo sam njima najponosnija.
Marko Spirić: Šta uprkos svemu nikada nije nestalo iz vašeg srca?
Goca Stojičević: Ljubav
Marko Spirić: Šta je po vasem mišljenju merilo uspeha?
Goca Stojičević: Ostaviti iza sebe i privatno i profesionalno uglavnom lepo, dobro, kvalitetno i zdravo.
Merilo uspeha po Gocinom mišljenju nije ona strana medalje kako se obično pretpostavlja. Postoje tu još neki parametri koje je postavila vodeći se ličnim iskustvom i u koje je ubeđena na osnovu nekih stvari koje je doživela, a na koje nije pristala. Sama je donosila odluke, sama birala, slušala sebe i svoj instikt, nije želela da pripada bilo kome, postavila je svoje granice i to uvek ima cenu posebno u njenom poslu.
Ekrani i naslovne strane prikazuju ono najlepše, najblistavije i sigurno najlažnije u shou biznisu, pozadina je ponekad mnogo drugačija, igre su često surove, nevidljive, ali vrlo intezivne, ljudi takođe. Razlika je samo da li se o tome govori ili ne. Goca Stojičević nema taj problem.
Marko Spirić: Pesme „Pusti me da nađem srcu lek“, „Dobro jutro Šumadijo“, „Pala ćuprija“, „Ja ne mogu bez njega“ i „Zagrli me i oprosti mi“, samo su neki od legendarnih hitova muzičke istorije odvog regiona. Pesma za koju nisu postojale granice,pesma koja potvrđuje onu rečenicu nije kome je rečeno,već kome je suđeno. Da li vaš život i karijera mogu da se posmatraju na taj način?
Goca Stojičević: Ono što sam ja htela da kažem kroz pesmu, namenjeno je svim ljudima na ovoj planeti i ja se radujem da je do njih to doprlo, pa makar i više decenija kasnije. Takođe se nadam da ce ostati za sva vremena i posle mene. Slava i novac su mi uvek bili u drugom planu.
Priča o Gocinoj pesmi nam u nastavku govori da ništa nije slučajno i koliko splet čudnih životnih okolnosti može da proizvede neverovatne stvari koje za rezultat imaju nešto van vremensko što ostavlja dubok trag i traje zauvek. Nešto što obeleži čoveka, život, karijeru, što otvori sva vrata. “Zagrli me ti i oprosti mi”, je jedna od legendarnih hitova muzičke istorije ovog regiona, pesma za koju nisu postojale granice, pesma koja potvrđuje onu izreku “Nije kome je rečeno,već kome je suđeno”.
Gocin život i karijera donekle mogu da se posmatraju i na taj način, jer je očigledno sudbinski bila predodređena da bude to što jeste.
Marko Spirić: Jedna od vaših najlepših pesama nosi naziv „Zagrli me i oprosti mi“. Kada ste poslednji put to nekom rekli?
Goca Stojičević: Kažem bar nekoliko puta nedeljno, neizbežno pevajući istu pesmu već mnogo godina, često i više puta na veče . Kada su dragi ljudi u pitanju, nije mi stran ni zagrljaj ni izvinjenje, trudim se da takav odnos negujem sa svima, pogotovu sa najbližim.
https://www.youtube.com/watch?v=6xnxVVG81gQ
Marko Spirić: Ispričajte nam neku anegdotu iz vašeg života.
Goca Stojičević: Sklona sam humoru i duhovitom pristupu, pa mi se nekad čini da mi je ceo život anegdota. Evo jedne konkretne: Pevamo svadbu pod šatorom, a ja sedim pored zvučnika preko koga muzika, naravno, trešti. Usled preteranog umora, moj organizam je odreagovao tako što sam uspela da zaspim naslonjena na taj isti zvučnik. Svaki put kad bi me kolege pozvale da pevam, ja istog trenutka otvaram oci, uzimam mikrofon i nastavljam kao da ništa nije bilo, budnija nego ikad.
Marko Spirić: Da li se tuga najbolje leči pesmom?
Goca Stojičević: Uz pesmu se, svakako, lakše tuguje i lepše raduje.
Marko Spirić: Na koji način opisujete muziku?
Goca Stojičević: Muzika je ljubav, sreća, život, raj.
Marko Spirić: Zašto vas dugo nije bilo na muzičkoj sceni?
Goca Stojičević: Nikada nisam duže pauzirala, čak ni u periodu dva porođaja. Smatram da je bitno naći pravu meru u svomu u životu, pa i u poslu i javnom pojavljivanju. Budući da nikada nisam bila pevačica “u trendu”, za to sam imala mogućnosti. Međutim, u jednom periodu sam, zaista, bila zastupljenija nego inače i prijatelji su zbijali šale kako se u količini pojavljivanja u medijima takmičim sa našim premijerom – kroz smeh objašnjava Goca.
Marko Spirić: Sa ćerkom Lanom ste snimili zajedničku pesmu “Ništa više nije isto”, da li ste se možda protivili ćerki da krene vašim stopama?
Goca Stojičević: Želim, kao i svaki roditelj, da mi deca budu osigurana nečim što je malo stamenije od muzičke profesije, koja uistinu može biti nezavidno neizvesna, pa samim tim da budu sto obrazovanija i imaju diplomu koja je neoporečiva. Pesma “Ništa više nije isto” (autora Miloša Matejića i Andrije Petkovića) je prvi korak moje podrške za početak njene karijere.
Marko Spirić: Živite li isključivo od ugostiteljstva?
Goca Stojičević: Ugostiteljstvo – smer: muzički (hahaha). Šalu na stranu u kojoj ima i dosta istine, u ugostiteljski porodični posao je utkana i moja muzička profesija, kroz večeri žive muzike vikendom u našem restoranu “LM”, gde moje kolege i prijatelji Nena Vukadinović, Jasna Đokic, Sale Haos, Izvorinka Milošević, Peđa Ilić i ja, svakog petka i subote slavimo život i družimo se kroz pesmu i smeh sa dragim gostima.
Marko Spirić: Da li je u vreme surove borbe za egzistenciju ljudima stalo do pesme?
Goca Stojičević: Potpuno sam sigurna da je ljudima, pogotovu našeg mentaliteta, uvek stalo do pesme. To je, čini se, posebno izraženo u teškim trenucima, ali je veliko pitanje i kočnica koliko su u mogućnosti da taj vid opuštanja sebi priušte na način na koji bi želeli.
Kažu da je praštanje vrlina, da se tako oslobađamo tereta koji može da nas uništi. Goca je naučila da oprosti, svi to jesmo barem jednom u životu, tako je došla do sreće i vratila se sebi i sačuvala svoj sjaj i vedrinu.
Marko Spirić: Da li sve ređe izgovaramo „volim te“, „zagrli me“, „oprosti“…?
Goca Stojičević: Kako ko. Meni to nikada nije bio problem, a što sam starija, čini mi se da mi je još manji…Valjda to tako ide… Uvek je bilo i biće različitih karaktera, navika i vaspitanja, te mislim da učestalost izgovaranja ovih reči nije posebno povezano sa vremenom.
Marko Spirić: Šta biste poručili čitaocima portala “Pokazivač” i “Espreso”.
Goca Stojičević: Ne činite nikada nekom drugom ono što ne želite da vama čine, jer to je najbolja smernica za ophođenje i način života, kojom se ja oduvek vodim i svakom bih to prvenstveno posavetovala.
Gordana Goca Stojičević jeste srećna žena, danas u njenom životu ima puno trenutaka i ljudi koji razvedravaju njeno nebo, a svakako ima i budućnosti, proživela je mnogo toga ali je ostala ona Goca Stojičević kakvu svi pamte, koja kaže „prijatelji stari gde ste“ i koja zna da u životu ne može imati sve ali da je dobila mnogo.
Novinar Marko Spirić
