Borislav Bora Đorđević, lider i mozak legenedarne grupe ’Riblja čorba’, rođen je 1 novembra 1952. godine u Čačku. Počeo je da se bavi muzikom u ranom detinjstvu pevajući po školskim priredbama i u horu. On je definitvno imao dar za umetnost i lomio se između muzike i crtanja koje mu je takođe dobro išlo, tako da je na dečjoj izložbi u Novom Sadu osvojio nagradu za kolaže. Ipak muzika uzima prevagu tako da Bora sa trinaest godina u Čačku zajedno sa tvoja tri školska druga formira svoju prvu grupu koja se zvala ’Hermelini’ , a u kojoj je Bora svirao bas, Borko Ilić solo gitaru, Prvoslav Savić ritam gitaru i Aca Dimitrijević bubnjeve.
Bora je prvenstveno bio zainteresovan za pevanje, gitaru je svirao prilično slabo, pa su mu u grupi dodelili ulogu basiste jer se i onako bas gitara tada smatrala nevažnm intrumentom. Međutim Boru je krasila upornost i velika volja tako da on već nakon dve godine prelazi na ritam gitaru, istovremeno počinje sa komponovanjem. Druga pesma koju je u životu napravio pod nazivom “Moje tuge” kasnije se našla na albumu grupe ’Suncokret’. U to vreme dolazi do ekspanzije na našoj muzičkoj sceni, pojave brojnih novih grupa tako da se u tom periodu Bora selio i boravio na kratko po raznim grupama kao što su : ’Vesnici ljubavi’, ’Safiri’, ’Dečaci sa Morave’, ’Čačanski plemići’, grupa ’PORS’ ( Poslednji Ostatak Romatičnog Sveta). Svirao je u grupama „Zajedno“, „Suncokretima“ i „Rani mraz“ sa Đorđem Balaševićem, a u septembru 1978. osnovao je grupu „Riblja čorba“ sa kojom je napravio fantastičnu karijeru.Brojne njihove pesme postale su deo antologije jugoslovenskog roka poput „Lutke sa naslovne strane“, „Kad hodaš“, „Pogledaj dom svoj anđele“, Dva dinara druže“, „Ostani đubre do kraja“…Oni su kao grupa sa najdužim stažom na ovim prostorima snimili 18 albuma. Bora Đorđević je sarađivao sa mnogim muzičarima – Arsenom Dedićem, Dušanom Prelevićem, Đorđem Marjanovićem, Zdravkom Čolićem, Biserom Veletanlić, Oliverom Mandićem, Oliverom Katarinom, Majom Odžaklijevskom, grupama „Bijelo dugme“, „Zana“, „Legende“, ali i pevačima narodne muzike poput Šabana Šaulića, Izvorinke Milošević, Tozovca pa i Baje malog Knindže.On je glumio u nekoliko pozorišnih predstava i pisao muziku („Tamna je noć“, „Lutka sa naslovne strane“, „Siroti mali hrčki“…), kao i za filmove (muzika za „Tesnu kožu“, „Lafa u srcu“, igrao u „Sekula se opet ženi“, „Sok od šljiva“, „Šejtanov ratnik“). Objavio je sedam knjiga, od kojih je najpoznatija „Hej, Sloveni“ izdata 1987. godine.Kada kažeš Bora Đorđević pomisliš na Riblju čorbu i rokenrol. Živa legenda srpskog roka je poput enciklopedije. Mnogo pređenih kilometara sa članovima grupe, mnogo svirki, mnogo događaja, anegdota…Bora ne bi ništa menjao u svom životu. Pesma mu je donela mnogo, on je njoj poklonio život. Marko Spirić: Zbog čega ste odlučili da se bavite rokenrolom?Bora Đorđević:“To su bile ’60 godine u Čačku kada je svaka ulica imala svoj bend i kada su svi slušali radio Luksemburg i kada je čudo zvano rock’n roll okupiralo Čačak. Moj prvi bend se zvao Hermelini i ako bismo uspeli da sa radio Luksemburga skinemo prvoplasiranu pesmu sa top liste bili bismo glavni u gradu“.
Marko Spirić: Kada se kaže „rokenrol kao način života“, šta to za Vas znači?
Bora Đorđević: „Nekad je bilo – sex, drugs and rock’n roll – od svega je ostao samo rock’n roll i to mi je dovoljno jer rock’n roll znači pobunu. Još uvek se bunim mada malo manje“.
Marko Spirić: Po čemu pamtite prvu svirku?
Bora Đorđević: „Prva svirka je bila u Čačku u sali Železničara i prodali smo celih 7 karata i naravno da smo svirali“.
Marko Spirić: Kako onda vidite našu današnju muzičku scenu?
Bora Đorđević: Rokenrol nije mrtav, to je definitivno! Zaista ima sjajnih svirača, ali je kriza autora – ne postoje oni koji su prepoznatljivi i koji imaju svoje pečate. Jednostavno, nema jakih autora! Mogu jedino da izdvojim dva hrvatska benda, jer su prepoznatljivi – Gibonija i Hladno pivo, koje jako volim i različiti su od ostalih.
Marko Spirić: Kako je nastala pesma “Rekla je”?
Bora Đorđević: Pesma je nastala davno i napisao ju je Enco Lesić za Zdravka Čolića. Pošto Zdravko nije hteo da je peva, predložili smo Lesiću da je mi snimimo. Tako je nastala jedna od retkih pesama čiji autor nije neko iz Čorbe.
Marko Spirić: Sa kojim svetskim muzičarem ste hteli da radite/sarađujete a niste imali priliku?
Bora Đorđević: „Sa Džegerom, ali nikad nije kasno“.
Marko Spirić: Nakon toga, početkom osamdesetih, slede za Riblju čorbu legendarne godine kada ste uživali veliku slavu i bili veoma popularni. Kako je to uticalo na vas?
Bora Đorđević: Slava te prvo strefi i zatekne. Počneš da se otuđuješ od ljudi koji su te napravili velikim, i tu izolaciju je verovatno najteže savladati. U to vreme smo posle koncerata čekali i po dva sata da izađemo iz dvorane. Kada sam shvatio da treba ostati normalan, sve drugo je bilo lako. Možeš postati slavan, to je sve u redu, ali strmopizd je vrlo gadan. Kad te to ponese, i kad hodaš po oblacima koji su gasoviti, vrlo lako propadneš.
https://www.youtube.com/watch?v=qlf0yk6J17M
Marko Spirić: Da li je moderna tehnologija kriva za to što rokenrol ni izdaleka nema uticaj kakav je imao ranije?
Bora Đorđević: Rokenrol živi i živeće…
Marko Spirić: Koji su Vaši naredni planovi?
Bora Đorđević: U pripremi je novi album.
Nije tajna da je proslavljeni rok muzičar Borisav Bora Đorđević, frontmen Riblje čorbe, veliki ljubitelj pasa. To je dokazao kada je udomio napuštenog psa Laru. Nekoliko puta donirao je hranu azilima za pse i rado se odaziva humanitarnim akcijama.
Marko Spirić: Šta je najlepše kada čovek ima kućnog ljubimca?
Bora Đorđević: Vratiš se kući s posla u ranu zoru, kako je i red, žena otvori jedno oko, pita jesi li se istuširao, deca spavaju, a jedino pas umire od sreće što si došao. Neverovatno.
Marko Spirić: I onda neko takva bića, bez nekog specijalnog razloga otruje…
Bora Đorđević: Vrlo je to nehumano, neće biti novost ako kažem. To su gadovi, smradovi, kukavice koji truju pse. Namerno truju pse u parku. Ne mogu to da razumem. Dokazano je da deca odrastaju bolje sa psima, postaju socijabilnija, pomažu starijim ljudima…
Marko Spirić: Odakle Vama empatija prema psima?
Bora Đorđević: Ne znam, oduvek je to tako. Kao mali sam stalno dovodio neke džukce kući. I ta ljubav mi je ostala do danas.
Marko Spirić: Koja je Vaša poruka čitaocima portala Pokazivač?
Bora Đorđević: Budite vedri, nasmejani i slušajte rokenrol. Voli Vas Vaš Bora Čorba!
Novinar Marko Spirić
Fotografije sa koncerta
PRIJATELJI PORTALA POKAZIVAČ
Kozmetički salon SILUETTE , KIROPRATKIKA (Ivica Cvetković)
KIROPRATKIČAR IVICA CVETKOVIĆ
ulica Čestelinska broj 22, Vranje 17501 (kod gradskog parka)
Zakazivanje na broj: 060/74-13-699
Kozmetički salon SILUETTE, ulica Lenjinova broj 19 – Vranje
Kontakt: 069/12-47-958
Kozmetički salon SILUETTE je mesto gde, uz ljubazno osoblje, pristupačnu cenu i u prijatnom ambijentu, možete dobiti kompeltnu i profesionalnu uslugu nege lica i tela.
Vaš partner na putu do lepote! ♥