Bojan Marović je rođen u Podgorici 21.05.1984. godine. Još kao učenik je pokazivao sklonost ka muzici, a završio je i Srednju Muzičku školu kao i Muzičku akademiju na Cetinju. Svoju karijeru je započeo 2001. godine i to posle uspešnog nastupa u karaoke serijalu. Pobeda na festivalu u Herceg Novom 2002. godine mu je donela još veću popularnost, a u narednih nekoliko godina dobija još brojnih nagrada na festivalima . Godine 2004. je objavio prvi album „ Zbog tebe “, a zatim i „Litar neba“ 2007 . godine.
Ako malo poslušate pesme Bojana Marovića čućete i u najtužnijim baladama, prizvuk osmeha u Bojanovoj interpretaciji i tu gotovo skrivenu nijansu vedrine. Njegov glas je setan, ali nikada nije turobno tužan i to na neki način jeste karakteristika njegovih pesama, a možda i jedno od glavnih obeležja i svakako njena poruka namenjena publici. Vera da će na kraju sve biti dobro i da ne treba gubiti optimizam.Iako bi po prirodi stvari,možda i po očekivanju publike pevač, trebao da se poistovetiti sa pesmom, one često nisu odraz njegove ličnosti i senzibiliteta,uprkos tome što im on daje dušu,a samim tim i deo sebe.Zato u Marovićevom glasu, ima te sete i nostalgije, ali i optimizma koji ga i privatno karakteriše. Zadovoljstvo što njegova muzika budi toliko emocija je velikа, ali on ne pada pod njihov uticaj i ne dozvoljava da ga one sputavaju. Inspiracija se pronalazi kako u ličnim, tako i tuđim iskustvima i zato je važno imati ih dovoljno i upoznati sve strane života, ali nikada ne otići od sebe.
“Život stalno nas vodi čudima,ti ćes sreću naći ali s’drugim ljudima”, jedna od njegovih najlepših balada pod nazivom “Tebi je lako“.
Marko: Nedavno si se vratio iz Crne Gore, da li si tamo boravio radno ili si bio na odmoru i kakve utiske nosiš?
Bojan Marović: More je bitno za mene, tu dolazim i budem ono što sam bio i u detinjstvu sanjar i po svojoj prilici stvari jako usamljen. Neko će sada već osuditi, ali ko živi život kao ja , među ljudima, među svim tim okolnostima koji ti nameću ritam brzog života, nijesam ponesen da idem po klubovima i da se provodim, žurke i sve sto ide uz to pravim privatno, tu je sve naše i osećamo se komotnije.
Marko: More je mnogima sinonim za ljubav,da li je i kod tebe tako? Da li ti se nekada desilo da se prepustiš letnjoj avanturi?
Bojan Marović: More je uvijek izazov za sve, pa i za mene koji sam veći dio života proveo tu, ljubav je čudna nosi osnova, počinje u svakom čovjeku, znači iz najdubljih emocija, a opet ako samo to vi želite.
Marko: Koliko se danas tvoja razmišljanja o ljubavi i partnertvu razlikuju u odnosu na period kada si imao 20 godina?
Bojan Marović: Mora se menjati, da se ne mijenja, onda bi to značilo da niste nomalni ili da ste umrli, sazrjeva čovjek, mada čovjeku je uvijek sve ljepše i drugačije kada voli, a i kad bude povređen, čudno samo kad je povređen nauči nešto, a kad je srećan teško da obraća pažnju i da ga briga za to.
Marko: Planiraš li da uskoro staneš na ludi kamen?
Bojan Marović: To su isuviše intimna pitanja, mogu samo reći da bih volio, ali za sada sam okrenut poslu i nekim drugim stvarima .
Marko: Da li kroz muziku ipak najbolje iskazuješ sopstvene emocije ?
Bojan Marović: Muzika je ko i čovjek, živa stvar, svaki koncert drugačiji je, svaka pjesma ima svoje nešto za reći, a opet ljubav… Tema koja nema kraja.
Marko: Može li danas da se živi od muzike ?
Bojan Marović: Nisam nikad razumio to, dal mogu od muzike da živim, prvo moraš živjeti za nju, ona će to uzvratiti koliko god treba da budeš zadovoljan, ja polazim od toga, da budem ispunjen, a vjeruj mi da me novac nikada nije činio sretnim, razgovor sa dragim ljudima i ljubav koju dobijaš, ne mozeš platiti, a i biti plaćen… Muzika je ta koja meni daje taj momenat da ne zaboravim, ko sam i zašto sam tu, da pripadam ljudima.
Marko: Gde danas vidiš svoje mesto na estradi ?
Bojan Marović: Estrada me ne interesuje, zašto bi sebe video u Cirkusu, nije to moje mjesto, ko voli, ok ne zamjeram, nek izvoli”.
Marko : Šta za tebe predstavlja muzika, kako je dozivljavaš, da li se u svakoj od pesama pronalaziš i ono što me zanima ko ti piše pesme, sam ili prepustaš ljudima koji dobro poznaju tvoju ličnost?
Bojan Marović: Pjesme skoro sve sam pišem i sarađujem sa Dušanom Alagićem, ali uvijek sam, nekako sam težio da sarađujem i sa mladim ljudima, neafirmisanim, znam koliko je teško kad nemaš podršku, zato volim je dati.
Marko: Vidim da si ljubitelj životinja , sudeći po fotografijama, koje redovno objavljuješ na svom facebook profilu i instagramu. Da li si nekada pomogao nekom psu lutalici i sta misliš o nesavesnim vlasnicima pasa?
Bojan Marović: Veliki sam ljubitelj životinja, postoje mnogo stvari koje mi kao Balkan dosta čudno gledamo, ali ne samo prema životinjama, već i prema ljudima, zakoni su jedno, a primjena istih nešto drugo. Psi koji nemaju dom, su obično miljenici djece u kraju i to je jedan od momenata zašto trebamo paziti, niko od nas neće ostati gladan, a ni žedan ako spusti malo hrane toj životinji, ali dobro ne očekujem da to svako radi i to je ok.
Marko: Koji su tvoji planovi za ubuduće, s’obzirom da si nedavno snimio pesmu ”Pusti me”,kada možemo da očekujemo ekranizaciju spota?
Bojan Marović: Pesma “Pusti me”, je ekranizovana i uskoro će se naći u etru, nije nikakva tajna da sam čekao objavljivanje, na sceni je potpuni haos, moj stav je uvijek bio isti, pokaži šta znaš, sviraj, ali čudno je koliko smo pali na TV svakodnevno, bitange pričaju o kulturi, gluvi ljudi su najglasniji, ukratko rečeno sve ono čega smo se stideli, smo dozvoli da nam se desi. Umorili smo se ozbiljno od svega toga, a borba nije ni počela, ova runda je ozbiljan udarac zadala svima nama i to je onaj najprljaviji, ali to je što je. Treba raditi i krenuti sa istim žarom, kao da ništa iza sebe nemate, drugačije ne može . Postat ćemo simpatična priča koja počinje: “Bio jednom jedan ili jedna”. A sada dajte meni da pjevam, ali pustite CD jer znate malo sam gluv i ne pričam puno, jer ne umijem.
Bojanova doslednost je u mnogo čemu doslednost njegovog postojanja, i tim ljudima, osećanjima, sebi, putu koji je odabrao, konstantne svežine u muzici i energije sa publikom. Pratiti sebe, svoje srce i neke svoje dugogodišnje vrednosti, u ovom slučaju jeste formula uspeha.
Tako se traje, tako se osvajaju godine i pesme, tako se šire granice i ide napred. To je dokaz da snovi ne smeju da se izgube i da je važno naći svoju nijansu u duginim bojama, zelenu, plavu ili crvenu svejedno je, bitno je osetiti trenutak u kome smo potpuno zadovoljni onim što smo postali.
