Ankice, dobitnica ste mnogo nagrada i titula. Jedna od njih je i „Najelegantnija humanitarka Vojvodine“. Koliko je humanitarni rad značajan za Vas?
Humanitarni rad podrazumeva davati sebe za pomoć drugima. Svojevremeno posle razvoda braka sam živela jako bedno. Tada mi je bilo jasno šta znači pomoć. Mada i prije toga sam od mojih roditelja videla da pomažu siromašnima.
Starateljka ste sada već jedne tinejdžerke. Možete li nam reći kako je došlo do toga i kako se sada osećate kada se prisetite tog događaja?
Sasvim slučajno sam bila u bolnici da vadim krv. Otišla kod prijateljice koja je bila načelnik dečijeg odeljenja i tamo sam videla je jadnu, sa 2,5 godina. Nepunih 7 kg, ništa ne priča, slabo hoda, u pelenama. Mislim da bih se danas jako jadno osećala da nisam je donela kući. To je toliko uticalo na mene, da prosto nisam mogla okrenuti glavu. To je slika koja me i danas prati.
Malo je poznato da pomažete i jednu porodicu iz Višnjevca. Recite nam malo više o tome, naši čitaoci veoma cene plemenita dela.
To je gluhonema porodica. Radno nesposobni, teški uslovi za život. Zemljani pod, trošna kuća, čak i dete im je oduzeto. Pomažem koliko mogu da bi barem pristojne uslove imali za život. Korisno i edukativno. Ja sada učim znake – (kroz osmeh opisuje Ankica). Mislim da sam to trebala davno naučiti.
Brinete se za sugrađane koji su već u trećem dobu kroz mnoge aktivnosti. Kako ste došli na ideju da i tu uložite svoj trud i energiju?
Vrlo sam emotivna prema nemoćnima, deca i stariji ljudi. Treće doba, gde i ja polako pristižem, je vrlo lepo doba, ali i snaga polako odlazi. Tužno je videti na pijaci ili u prodavnici staru baku kako mora sama da nosi korpe kući. To me rastužuje, jer znam da njena deca prosto nemaju vremena za njih i njihove problem. Trudim se da saslušam, pomognem koliko mogu.
Svestrana ste žena, bavite se novinarstvom, a imali ste i svoju emisiju „Kuvati srcem“. Kakva iskustva nosite iz tog segmenta Vašeg života?
Svako iskustvo u životu je dobro – da li lose ili prelepo. Ja prosto uživam u svojim padovima i usponima, jer su me naučila biti jaka i postojana. Mislim da ne treba se stideti ni jednog segmenta svog života nego izaći sa dobrom naukom. Meni je prelepo pisati o lepim stvarima života i moje novinske priče su životne, lepe.
Oprobali ste se i u prosveti baveći se podučavanjem mladih ugostiteljstvu. Koliko je to imalo uticaja na Vaš život i šta mislite o današnjim generacijama mladih?
Da, šest godina sam radila u srednjoj školi kao profesor ugostiteljstva. Izreka NIJE ZNANJE ZNATI, NEGO ZNANJE DATI uvek se pokazala dobrom. Ja sam se trudila da što sam naučila za trideset godina rada podelim sa decom na početku puta. Vrlo je važno na raskrsnici pomoći da se krene onim putem kojim možda i ne znaš da je tvoj.
Bavite se i očuvanjem kulturnih vrednosti Vojvodine. Kroz koje aktivnosti je to najviše vidljivo i odakle tolika energija usmerena bas na kulturne i tradicionalne vrednosti koje u današnjem društvu baš i nisu cenjene i vrednovane onoliko koliko zaslužuju?
Nikada nisam zaboravila ko sam i odakle potičem. Moji koreni su dobar osnov za moje stablo. Ponosna sam što sam mnogo lepih stvari ponela od mojih roditelja i što su me naučili da vrednosti baštine i kulture jednog naroda uvek treba poštovati. U Subotici živi mnogo nacija. U Vojvodini čak 28 i dobro se osećaju ljudi među sobom, to naravno treba gajiti i čuvati. Moj najveći projekat u očuvanju kulturne baštine Vojvodine je DIVA TURIZMA VOJVODINE, gde promovišemo gradove, nacije i kulturnu baštinu svakog grada odakle su devojke koje nam dolaze.
Angažovani ste i na edukaciji žena i borbi za rodnu ravnopravnost. Šta ste sve do sada postigli na tom polju?
Teško je ženu dovesti do ravnopravnosti, ili barem tako da se oseća na Balkanu. Moje udruženje LJILJAN iz Ljutova broji dosta žena sa kojima se trudimo da edukujemo žene.
Vaša velika ljubav je i književnost. Šta se nalazi iza naslova „Zovi me hrabra“?
To vam neću reći. Moj život sa svim usponima i padovima-(kroz smeh odgovara Ankica). Nažalost zbog drugih obaveza malo kasnim sa završavanjem, ali sam sigurna da kada je čitaoci dobiju u ruke će mi oprostiti jer je to ono što će mnoge rastužiti, mnoge edukovati, a žene će se mnoge pronaći i usuditi promeniti neke loše navike.
U Vašim rukama su mnogobrojna priznanja. Za neka smo čuli, za neka možda i nismo. Da li biste nam mogli nabrojati sve i da li bi mogli da izdvojite jedno od njih kao posebno drago?
Godina iza mene mi je donela mnoga priznanja: Dama regiona 2018, u Vrnjačkoj Banji, Najelegantnija humanitarka Vojvodine u Kraljevu, Balkan Awards u Sava Centru u Beogradu, Golub Mira u Kaknju, Jaka žena u Vrnjačkoj Banji 2019, i još mnogo zahvalnica za Humanitarni rad. Sve su mi drage, ne bih mogla izdvojiti ni jednu. Jedino povod koji me čini zadovoljnom je priznanje za doprinos u borbi protiv nasilja nad ženama.
Šta smatrate do sada svojim najvećim životnim, a šta profesionalnim uspehom?
Moj životni uspeh su svakako moja deca. To me čini sretnom, ponosnom i ostvarenom: moja kćerka Milena, zet Goran, unuka Tamara sa zetom Nenadom, mlađa unuka Mila, poćerka Milana, moje najveće blago praunuci Teodora i Ognjen. Osećam pored svih padova da je moj život išao u pravom smeru. Profesionalno sam posebno ponosna na sve što sam uradila u životu. Sada vidim da ništa nije uzalud i da su kockice sve dobile svoje mesto.
Koji je najsrećniji trenutak u Vašem životu?
Najsrećniji trenuci???? Naravno dobijanje mojih unuka pa posle praunuka. Uzeti u ruke Teodoru i znati da je to deo tebe koje se produžuje je neizmerna sreća.
Ko Vam je do sada bio najveća podrška?
Porodica naravno. Mislim da je Milena i Željko najviše doprineli da se osećam sada sigurnom i bezbrižnom. Oni su moj vetar u leđa i moja kočnica. Jer naravno ovako hiperaktivne osobe nekada treba i malo zadržavati.
Recept za uspeh.
Rad, rad i samo rad. Na sebi prvo, a onda to sve deliti sa okolinom. Uspeh je zagarantovan.
Svestranost je nešto što Vas odlikuje. Da li, ipak, postoji u budućnosti još nešto čemu biste se posvetili, Vaša neostvarena do sada želja?
Baš kada sam pomislila da nikada se neću ostvariti u onome što sam jako poželela, da podelim svetu Kulturnu baštinu svoga grada i svoje regije, stigao je poziv za organizaciju DIVE TURIZMA VOJVODINE. Biće i ta želja ispunjena kada devojke u svetu prikažu lepote našeg grada i naše regije.
Koja je Vaša poruka mladima?
Hm, teško je davati savete omladini. Jedino što im želim poručiti je da rade na sebi, jer to nikada nije gubljenje vremena, da se posvete pronalaženju sebe. Tada ste sigurni da nećete promašiti ni posao ni život.
Marko Spirić
Prijatelj portala Pokazivač
NAKIT-POLUDRAGO KAMENJE, KRISTALI, NARUKVICE – DI
DRAGICA PEJOVIĆ
KONTAKT: 060 3471720
