Pristao Sam
biĆu gordeljivac
podićiĆu pogled visoko
iznad ništarija
koje nisu dostojne
Moga prisustva
kada prođem ulicom
a neko Me pozdravi
okrenuĆu glavu na drugu stranu
i prefinjeno odmahnuti rukom
na celome svetu
Ja sam najmudriji
ma šta mislili
o onome što govorim
Moje su reči slatke i nežne
a žene vole
kada im na uho šapćem
jer sam Ja pesnik najbolji
zabraniĆu Suncu da šalje zrake
kroz prozor Moje sobe
jer ne može ono sijati tamo
gde stanuje Neko sjajniji od Sunca
i lepši od svake tvari
ništavna su dela
koja Ja nisam načinio
a pod Mojim perom
nastaju stihovi
da lepše niko nikada
nije napisao
o kako volim Sebe
kada bih mogao
sam Sebe bih oženio
i ostatak života proveo
rađajući decu sa samim Sobom
koja bi postala Ja
tako bi svet bio savršen
pun Mene
ova zemlja bi bila uspešnija
kada bih je Ja vodio
rulja bi Mi oduševljeno klicala
a Ja bih sedeo na jednom visokom balkonu
i delio pravdu
pristao sam
biću gordeljivac
ali krhko srce ne bi izdržalo
da pored ljubavi prema celome svetu
zavoli i sebe
ne želim gordost
nije to za mene
rado je prepuštam drugima
jer ovaj čovek zauvek ostaje
obična hulja i prašina!
