U ovom kraju nema organizovanog prevoza i učitelj Marko Čikarić većinu svojih đaka dovozi u školu i posle nastave ih vraća kući. Dnevno pređe više od 70 kilometara po lošem makadamskom putu. Meštanima donosi namirnice i lekove.
U selu Tovrljanu, u okolini Prokuplja, u prostorijama nekadašnje seoske zadruge nalazi se škola. U njoj je mladi učitelj Marko Čikarić pre pet godina kad je počeo da radi, a škola otvorena nakon dvadesetpetogodišnjeg zatvaranja, našao samo krede, tablu i klupe. Prvog septembra 2015. vrata Osnovne škole „Svetislav Mirković Nenad“ Mala Plana, sa izdvojenim odeljenjem u tom selu, otvorena su za samo tri đaka iz tog sela i susednih mesta Arbanaška i Trnovi Laz.
Markovim angažovanjem za prilično kratko vreme škola je postala centar zbivanja i društvenog života. Svake godine broj đaka se povećavao. Prošle školske godine školu je pohađalo šestoro, a ove godine petoro đaka.
U zgradi današnje škole nekad je bila zadruga, inače u privatnom vlasništvu Radivoja Šmigića koji je ustupio svoje prostorije za potrebe škole bez dinara naknade.
„Lokalna samouprava je finansirala da se dovede voda i izgradi toalet. Zahvaljujući dobrim ljudima koji potiču iz Tovrljana, a žive u inostranstvu, dobili smo laptop, zvučnike, projektor i belu tablu. Od Skupštine grada Prokuplja dobili smo LCD televizor“, kaže Marko Čikarić.
Pošto u Tovrljanu i okolnim selima nema prodavnice i apoteke u blizini, učitelj Marko svim tim ljudima donosi namirnice i lekove, čak je i televizore nosio na popravku. U ovom kraju nema organizovanog prevoza, a pošto on putuje stalno već punih pet i po godina do sela, svakog dana nekog vozi od sela do grada.
Loši putevi, loš internet
U selu je katastrofalna infrastruktura, do škole se dolazi makadamskim putem i učitelj Marko većinu svojih đaka dovozi u školu i posle nastave ih vraća kući. Dnevno pređe više od 70 kilometara, od toga oko 40 po lošem makadamskom putu. Najveći problemi porodica koje su odlučile da ostanu u tim krajevima je loša infrastruktura i slab signal mobilne telefonije, kao i slab internet, ali on se nada da će i taj problem uskoro biti rešen. Po tom putu, Marko je uništio već tri automobila, kako kaže, i sam snosi troškove za amortizaciju i deo putnih troškova. Odvaja od učiteljske plate.
„Trenutno najviše što školi nedostaje jeste dobar internet i jedno terensko vozilo koje bi mojim đacima i meni puno značilo da što bezbednije stignemo do škole, naročito u zimskom periodu. Do sada, koliko već radim u toj školi, tri auta sam uništio i tri kredita podigao za automobile. Nikada nismo tražili pomoć od Ministarstva, ali jesmo od lokalne samouprave, koja se maksimalno trudi da nam izađe u susret“, kaže on.
Svake godine u saradnji sa gradskom školom OŠ „Ratko Pavlović Ćićko“ organizuje priredbe za sve meštane i roditelje svih sela povodom Dečje nedelje i završetka školske godine. Otkako je otvorena škola, za taj kraj čulo se nadaleko, zahvaljujući angažovanju njegovih učenika, njihovih roditelja i ovog učitelja, vraćen je život u te krajeve. Pre nekoliko godina zajedno sa OŠ „9. oktobar“ iz Prokuplja obeležili su Međunarodni dan šetnje i obišli sve znamenitosti tog kraja. Pošto se škola nalazi u Parku prirode Radan planine, dobili su letnjikovac ispred škole.
UČITELJ SA DECOM ORGANIZUJE KUPOVINU POKLONA ZA ROĐENDANE UČENIKA
Pokloni
Ljubav prema prosveti nasledio je od majke koja je inače učiteljica u jednoj gradskoj školi i učila ga je da nijedno dete nije isto, ali da svakom detetu treba dati šansu da bude najbolje.
„Moji roditelji, takođe i profesori na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću učili su me da pored onog što radimo u školi treba da pomažemo i okolini koliko smo god u mogućnosti. Pored redovne nastave, posle škole organizovao sam u saradnji sa Domom zdravlja preventivne preglede za sve meštane. Pomagati drugima znači da vam je taj neko drag. Ko nekome pomaže i njemu će neko pomoći u životu“, kaže Marko.
Pored svega što radi, takođe, organizuje kupovinu poklona za rođendane učenika, i zajedno sa njim svi učenici sakupljaju novac. Na predlog Fondacije Ana i Vlade Divac, dobio je Virtus nagradu. Na njegovu inicijativu Fondacija Divac je donirala 100 paketa namirnica za 100 domaćinstava u saradnji sa MZ Tovrljane. Pakete su dobili ljudi iz četiri mesne zajednice Tovrljane, Arbanaška, Kruševica i Trnovi Laz.
„Svoj posao radim iz ljubavi prema deci u tom kraju”, kaže on.
Kompanija Leoni donirala je novu PVC stolariju koja je postavljena u učionici i svake godine obezbeđuje paketiće za sve sadašnje i buduće đake, dok grad Prokuplje i Dnevni boravak „Sunce“ nabavljaju paketiće za Novu godinu. Pošto nema pomoćnog radnika u školi, učitelj Marko sam vodi računa o higijeni u školi i da deci bude toplo u učionici.
Izvor: novaekonomija.rs
