Kroz moje pesme ljubav progovara,
u njima duša žive slike stvara,
moje nežne rime prožimaju osećanja,
prelamaju se stvarne slike ljubavi
pod kojima telo podrhtava,
čarolija zagrljaja tvoje duše
u ojim pesmama spava,
u mom osmehu vragolaste iskrice
pozive ti šalju, zanovetalo moje ludo,
priđi, nemire smiri, kolotečina
životna uzela maha, žali duše za propuštenim,
nema opravdanja za reči koje nanose bol.
Ubeđenje tvoje i moje žmuri po strani,
iluzija skraja vreba, muči,
za istinu se bore srca mala,
u trenutku kad izvire želja,
smiruju se nemiri, moje pesme beleže uživanja,
sladunjave , nežna praćene zvukom violine,
svaka reč dobija život kao da je stvarna,
opravdava grube reči izrčene životu koji žuri
u povratku htenju tražeći želje
u trenucima u kojima stihovi
pod zvucima violine ispisuju
snove ispunjenjem.
