Nebo trenutka prekrilo tvoju dušu,
kad ti u srce poneseno ušla ljubav
u želji da trag tvom telu ostavi,
da ga poneseš u blagom mirisu bola
kad zakon prirode nagona
nad tvojom čašću ispiše predaju
kleknućeš pred silom ljubavi
koju voliš, nema ti pomoći
u bolu i sreći kojom se ljubav piše
u tvom srcu, telu, duši,
pokušaj da bežiš ti neuspeva,
bacaš sa sebe odelo lažno
koje skriva radost nad bolom i srećom
koja ti telo istinom golom otkriva,
dopuštaš bolu da se zaželi
tvog vetra nemira što te veseli
plamen ljubavi te poziva:“ Voli me,
pusti ponos u zanosu ljubavi
uzmi moje dopuštenje da zakon i čast
nad vlašću ljubavi pogaziš,
želim da osetim snagu ljubavi moje
u tvojoj, da me do bola voliš,
da te za mnom srce zaboli, i klone duša
u plamenu predaje bezbrižo, nežno,
vrhovima strasti mojim telom da lutaš“.
