Uporno dugo daljine stoje
raširene u prostoru beznađa
zaronile u mene i tebe,
izokrenule puteve,
zaratile vremenom,
dugo, uporno, prekrajale trenutke,
zalivale čežnju u izdanke
ljubavo otvorene, udahnute
razlistalom srećom,
mirisom požude izazvale
prikravale uporno trenutke
očekivane, rastrgnute
po strani između tebe i mene,
odvajaju vreme upornom tišinom
koja stoj i opominje,
ostali poljupci na telima
koja se imala,
odgurnuta po strani
čekaju upletene susrete
u odjeku zaostalog zagrljaja
koji podseća i oživljava ljubav ukradenu
i savest zaboravljenu
pod nagonom osećanja,
susret donosi nepoznanicu,
uporno, dosadno zarivam nokte
u tvoj vrat da te podseti na moj trag,
u susretu osećanja kad te trebam, a nemam.