Poezija te otvorenim srcem voli,
leči sve tvoje boli,
uništava ono što te lomi,
srce ti postaje nežno i čisto,
jako ko čelik, bez rđe zla,
jer te poezija uči da voliš,
probudi u tebi vatru topline
čistote duše, oblikuje ti misli,
spire sve nečistote,
jer iz nje izvor ljubavi diše,
do tvog srca rajski vrt unese,
presušenu nadu povrati,
ona je vetar snažan
u tvoja nejaka leđa,
vihor koji te diže i tera dalje,
istrošen u oluji života
zaklon je tvoj ii štit,
nema svetlijeg zraka
od blaženih reči
kojima te voli i bodriu,
i kad ti damari u glavi
čudno zazvone, to je upozorenje
da kofer tuge zatvoriš,
otvoriš srce i pustiš da ljubav
u tebi zaživi, da se zarbukti
i zgasne tamu koja ti preti,
pod njenim svetlom i snagom
zastava na pola koplja pala
da se digne,
da ti slomljenu veru i nadu povrati,
da istraješ i ne patiš
kad ti mir ui sreća u srce uđu,
pobrine se poezija da strah i nemir
od tebe otera, da ti sve probleme reši
uvek je tu tvoj verni drug POEZIJA.
