Toplo prisno tvoj lik i tvoja reč probijaju opčinjen razum nezvanošću šečata tvog lika i melodiju mitske priče koja vaja nakupljenu slast nesputane, mekane živosti trenutka natopljenog tvojim dahom u mojoj želji. Ja sam ti osmeh duše, uzavrela lava koja ti okovima ljubavi donosi topao vetar juga s mirisom zasenjenih čula ustreptalim nad toplinom opijata mirisa daljina koje ispusuju stablo života, a ti zmijski car palacaš jezikom u potrazi za sokovima u meni.
Sanajrim…zamišljam… snažui, postojanu daljinu nenapojenih, razbuđenih nemira koje topiš vlažnim usnama…dodirima otimaš zaboravu, da ih pamtim daljinom kojom hodaju tvoja traženja tražeći nemirni vetar golog tela nedodirnutog u senci južnog vetra koji šiba olujno nebo očiju tvojih opijenih mojom kožom. Ti, zmijski car, palacaš jezikom, pod tvojim dodirima postajem Boginja , bludnica tvojih želja, potopljena rekom ljubavi u meni.
