Dva tela u okeanu noći izranjaju u poeziji pokreta bunila buđenja gipkih pokreta. U svakom pokretu reč tela telu u korenju ispletenom refleksijom želja. Ljupka tajna tvog pogleda dotiče obline moje, spušta se niz pregibe promukao glas poziva, dočarava melodiju tonova ljubavi. U nemiru strasti prisutan užitak zapaljenih želja.
Noć odjekuje ritmom ustreptalog čulstva. Požuda grabi mesečeve kapi posute na tvoju kožu. Snažne ruke igraju se mojom kožom. Ispunjena tobom krv zapalila telo. Ruke tvoje zovu nemire, ne slutiš šta ti spremam… Zarobiću te u okove moje ljubavi u kojoj ti je život duše.Navire želja iz tebe, iznova ljubimo ljubav i predajemo duše. Odzvanja noć u nama. Ispusujem ti telom poeziju, moja pesma ulazi u tvoje podivljalo srce. Imaš pesnika uz sebe koji žrvanlj vatre melje dok razbija odaje poriva ustreptalih čulstva. Pucaju grudi od osećanja nadošlih. Gola istina vezala puščani metak razbijen izmešanom igrom tela. Odjek ispaljenog hica donosi trzaj telima. Uznesena lepota sladunjavih talasa opušta dva tela. Držiš me oko struka… uranjaš dušu u moje oči… ljubim ti meke usne… u mirisima duša tonemo u san noći koja nam je tela oblikovala u ljubavi zabranjenoj dodirima koji plamte i pamte.
