Popodnevni zrak budi svenulu savest u Tebi,
prosvetli misli istina dana,
kad priznaš da lik ispred Tebe vredi,
jer ima vrlina i veliku dušu,
u duši ljubav kao tajnu
obrisi tvojih dodira,
odblikovali su u srcu osećanja,
čuva te u njemu, kao svetu tajnu,
a ti dušo, ne razumeš da ljubav
nije igra, niti ples ludosti
koji te uljuljkava,
kad postane igra bez pravila,
i kreće bitka ljuta i gruba,
mačem poseče sve laži,
zalud se za jezik grizeš i kaješ,
nema povratka ljubavi
koju sam skloniš od sebe,
ni oprosta nema,
samo onada ispija vreme,
da spasi tragove tuge,
što dušu ti jedu,
pominješ veru i molitve svete,
da ti se ostvare želje,
kad ti ostane mrtvo srce,
i ne čuje onaj kog si oterao
igrom ljubavi
svoje nestalne,
ništa ti više ne vrede
ni molitve svete
nečuju grešne duše.
