Poneki pogledi se ne razumeju,
kao ni reči izgovorene,
ne pokrivaj me pogledom
sumnje i nepoverenja,
moja krila imaju zamah
za prostore daleke,
gde želim da odlutam.
Kada me ne shvatiš,
ja tad krila razmahnem,
da me ponesu,
gde je sloboda prava,
gde sam snažna i moćna,
da uživam u bespuću
prostranstva što izaziva.
Potraži me u bliskosti želja
i iluzija, tvoja sam stvarnost
i potreba, ti moja ljubav,
voli me, samo mi ne diraj krila,
pusti da slobodno letim,
i imaćeš me zauvek.