Piše pero po belom papiru,
poeziju života, koju mnogi kriju,
kao svoje najveće tajne,
u sam kutak srca njihove su odaje.
Veže pero po platnu samoće,
koje ćuti i čuva tajnu,
o njoj niko ni da nasluti,
da uzdah bolni zbog ljubavi
se otme duši, pa šiba i olujom
preti da pohara tugu udenutu u iglu,
što nitima krvi prede konce,
i tugom iz dubine duše veze vez
čeznje i tihe sete u noći dugoj,
i u kasne sate otvara vrata tajni,
dok vez ispisuje skrivene reči
najlepše ljubavne poezije.
