Uskladištene misli
donose spokojstvo,
gluvo doba noći
čuje i vidi sve,
kucanje srca
prekinulo tišinu
zaokružilo vreme početak,
zato se plašljivi mir trza
nemirom zadihao,
pomerio misao,
urekao nepomične reči,
izazvao govor tišine
u javljanju blagovesti
zaobilaznice života,
pod Suncem dana
zaspale su nepomične
kolebljive misli,
pred zidovima vremena
upalilo se svetlo
rođenog dana,
plavetnilo očiju
izoštrilo čula,
pokidalo breme
nasipa nepomičnog,
zazidanog, izbavljenog
izlazom u jednom pogledu
otvorenom istinom
za svet tišine kroz koji se
lagano primiče
stidljiva ljubav.
