Prizivalo je traženje vreme,
odmaklo je mnogo dana,
meseci, godina,
dok su se susrela traženja
i putevi srca ukrstili raskrsnice
praveći mostove ljubavi
istrgnutoj iz sveta mašte
dodatkom arome osećanja
kad su nam se oblačci
pogleda pronašli,
ja zaboravih sebe,
oči su gledale u tebe,
dopustih da me nebo
u njima zavede,
a ti, sreo si ih toliko mnogo,
a drhtao si od žara
u mom pogledu,
iskrile su ti oči,
goreo je oganj u njima
kad se rađala ljubav,
smejao si se životu
i ludosti spojenih oluja
u mirisnom sjaju zanosa
tražio si moju ruku svojom,
nanosi osećanja
prepoznali su želje u pogledima,
ljubavna oluja dodira bila je ključ
za naše pronađene duše,
nadnela se lepota čednosti u očima
greh je bio odgovor da možeš i smeš,
da veruješ onome ko zavoli
beskonačno dete u tvojoj nemirnoj duši.
