Naslikana bol tvojom rukom
zadnju snagu oduzela,
razoreno telo sećanjem
besciljno hoda ,
zavijena prošlost u nezaborav
neposustala drema,
vrište tragovi u glasu koji neda zaborav
a tako mi treba,
izazvana savest uklonila pečat
vremenu o danima
kad je krv od ljubavi bila vrela,
dušom smo slikali po telima duboreze
ožiljaka da se imamo i kad nas nema,
upijali mirise jedno drugog
u žudnji plesa razigranih ruku,
u traženju savršenstva
što ostavljaju naše senke
u naslikani bol koji osmeh izazove
jecanjem, da smo postojali
u pečatu dana razapetih ljubavi
kad su se predala tela.
