Sećam se…bila je zima..
Sećas se?…
Bila sam uplašena,
puna strepnje,
prvog susreta, utiska…
Bio si mi važan,
kao muškarac,
koji me privukao.
U času susreta pogleda,
važniji od svega…
taj trenutak,
obeležio je
moju dušu,
toga dana,
onoga časa,
Ti si utisnuo
žig u mene.
Brzo si nestajao,
imalo te i nemalo…
Samo se moj osećaj
nije menjao
čist i iskren.
Da li se sećaš dodira
zime, hladnoće,
koja je bila topla
od tvojih nežnosti.
Sneg je oslikao
dve prilike,
u hladnoj zimskoj noći,
i otiske ostavljene,
negde.. daljinama..
Grejali smo se telima našim,
pokrivali se poljupcima…
Svaki dan donosio je
jači osećaj, novo saznanje…
Budila sam se misleći
na oči koje su kao
kameleon menjale boju,
uspavljivala se tišinom
tvoga glasa, očarana
tvojim moćima,
snagom ruku,
magijom kojom
budiš osećanja…
Da li se sećas…
zime..straha jedne srne,
koja je prvi put dala
svoja osećanja.
