Tvoje ruke, krila duge i satena
u boji noći plašt kojim miluješ
moju kosu dok rasipaš
vremenske kote daljina
neispunjenih dana tobom.
Staju sati nemanja tebe,
na tvom dlanu mi je uteha,
tu gde je gnezdo moje duše,
u tvojim dodirima čežnje
ispunjene tobom.
Kidaš daljine spajajući
vremenske razlike
koje nas odvajaju,
izvire lepota ljubavi
spasenjem reči kojima miluješ
čestice strasti,
talasi draži pevaju od sreće,
duša ti se daje
za prošlost i sadašnjost
naslonjena na vreme
koje nudi spasenje
u kapima ljubavi koju upijamo
vremenom koje traži zadovoljenje
čekanja.
Kulja greh iz nas,
ostavlja za sobom
ugarak pusti,
u tvome oku vidim večnost,
tonem u nebeska prostranstva,
prate me tvoju poljupci,
bride usne napojene
plamom tvojih,
ispunjavaš me srećom,
moja nežnosti,
uništavaš vremenske zone praznina,
donosiš carstvo sreće
u kome sam ja vladalac
tvog prostora,
ti moj identitet
staništa duše.
