Kad te jake sumnje razdiru i truju
misli, u meni si najviše,
tuga pomešana željom
gasne nepristupačne daljine,
ti si u mojoj odsutnosti,
moja želja i san,
očekivanje, traganje,
susret zalutalog vremena
podeljenog na pola,
jer si moja polovina
pronađena u izvoru vode života,
u ogledalu odraza godina mimoiđenih
u trenutku sjedinjenja duša.
Ti moja tajna tišina skrivenih iščekivanja,
linija na dlanu preslikana
sa svim praznim jutrima i noćima
u kojima te nada dozivala,
a tama povlačila u prazne otkucaje
bila koje drhti kada sam te imala i
nemala, jer si odlazio prisutnošću,
dolazio nestankom, ostajao u mojim mislima
u tragovima tebe u meni i čekanju,
ono je budilo nadu i veru da ćeš se vratiti.
Grlila sam te zagrljajem daljine,
ljubila mislima, a bio si moje nebo
i zemlja što je gorela pod nama
u svakoj sekundi samo moj.
I Mesec je bio pun tajni,
znanih samo nama,
čuvao je nedosanjane
snove, i oživljene želje,
dok smo grlili ljubav
izvorom strasti pod njegovim
očima sakriveni, širili su se uzdasi,
plamtela je noć, isprepleli se prsti
uvijenih tela,
na poljima kože bridele su
usne ljubeći izazovno, divlje
sva mesta neistražena,
neljubljena, širio se uzdah želja
gonjen pticama izbeglim bez gnezda,
u blagost pronađene ljubavi,
ispijali smo se u vrtu otkrivenog
raja, bez osećaja greha predavala se
tela. Ti i Ja, Mesec i zvezde,
pod slapom svetlosti nebeske,
obnaženi, obgrljeni željama,
razumeli smo se.
Još mi kipe zenice vrele od želja
za vrhove pronađenog
prostranstva u noći pod zvezdama.
Dubinom duše zove te čekanje,
silina navale strasti razliva poziv
žudnje. Ljubavi, trebaš mi,
zvezdani ples u noći pod nama nas
zove, budi moj vrtlog vatreni,
u kome gasim drhtaje
i pronalazim sebe u Tebi.
