Ponekad sasvim slučajno bez povoda saznam za pesnika kog sam preskočio u svom obrazovanju. Prilikom jednog sasvim prijatnog razgovora sa pesnikinjom Oljom Šestakov inače delom ruskog porekla saznao sam za pesnikinju i damu Marinu Ivanovnu Cvetajevu čije pesme veoma ceni i rado čita. Iskoristio sam priliku i saznao da je rođena u čuvenoj aristokratskoj porodici 8. oktobra 1892. godine. Slabo zdravlje joj je omogućilo još u detinjstvu putovanja po inostranstvu čuvajući je od strogih nadzora tadašnjeg društva i dopuštajući mladom umu da upoznaje svet oko sebe. Studije je završila na francuskoj Sorboni. Podaci govore da je govorila francuski, engleski i nemački jezik kao i da je bila veoma disciplinovana i stroga prilikom upotrebe jezika. Teme njenih pesama su često bile ženska seksualnost i emocije neomiljene tadašnjem režimu pa ostaje skoro nezapažena sve do šezdesetih godina proteklog veka.
31. avgusta 1941. godine izvršila je samoubistvo u gradu veoma udaljenom od Moskve. Skromni podaci govore da je živela zaboravljena i bez novca. Sasvim slučajni akter samoubistva bio je Boris Pasternjak koji je prilikom pakovanja njenog kofera napravio šalu hvaleći jačinu užeta kojim bi čovek mogao da se obesi. Na žalost baš to uže je iskoristila da okonča život. Boris nikada sebi nije mogao da oprosti tu šalu.
Kako je bila sasvim sama lokalna policija je preuzela telo i sahranjenila je na neznanom i neobeleženom mestu bez i jednog prijatelja ili prolaznika.
Autor ovih redova je u Studiju Grada koji je sačuvao dušu snimio nekoliko recitala njenih pesama i uz zahvalnost Oliveri Šestakov zajedno sa Vašim Pokazivačem ih premijerno prikazuje. Želimo da uživate u svakom trenu svog života u svemu što Vam prija. Poezija je jedan od najlepših izraza ljudkog uma i duše a sećanje spomen i na sve naše pretke od nastanka pa sve do kraja vremena.
Uživajte poštovani čitaoci jer život je jedan!
Miroslav Lj Ranković
