Deponija zvuka je punk- Oi bend, iz Riđice (Opština Sombor), oformljen 2005. Godine, u čijem glavnom sastavu se nalaze: Dejan Šaponja (bubnjevi), Radovan Antić (bas), Miroslav Gardijan (gitara) I Goran Gagić (vokal) .
Do sada su snimili četiri albuma:
Slika naše države (maj- 2008.god)
Zvuk deponije (decembar -2008.god)
Ludost bez mladosti (februar- 2011.god)
Siromašna priča (novembar- 2012.god)
Kako je došlo do ideje za nastanak benda, pa i do samog naziva?
- 2005-e godine našla se grupa ljudi, koja je želela da napravi bend iz neke ljubavi prema muzici. Pošto su sva 4 člana slušala različitu vrstu muzike, punk im je bio najbliži i najlakši za izražavanje, a i ujedno u to vreme nije bilo ni jednog punk benda na prostorima So opštine (izuzev Agitator-a). Ime Deponija zvuka, paaa nastalo je kao i sve ostalo, nekim dogovorom između članova, nikakva posebna priča ne stoji iza toga.
U čemu pronalazite inspiraciju za pisanje tekstova i ko ih piše?
- Ja mislim da je vrlo jasno odakle nam dolazi inspiracija. Sistem i društvo u kojem živimo, ne da su dovoljna inspiracija da se napiše pesma, nego možeš brate i roman da napišeš i to neki tragi komičan, a pesme pišemo bukvalno svi, neko manje, neko više.
Koliko je ustvari vremena potrebno da bi nastala dobra pesma i da li je težak taj put od ideje do realizacije?
- Da bi nastala dobra pesma, potreban je momenat. To može da se desi neplanirano na nekoj probi, tipa za 10 minuta, a može i da traje po par nedelja, nema pravila. Ponekad mi pomislimo da imamo hit, a na kraju publika ipak odluči da je to više šit nego hit. Isto tako, neke pesme koje smo hteli deponovati, prošle su jako dobro kod publike, znači opet kažem, nema pravila.
Po čemu pamtite vaš prvi nastup?
- Prvi nastup Deponije zvuka,bio je u Stanišiću 2005. godine u mađarskom domu. Međutim moj prvi nastup sa Deponijom bio je 2008. u Riđici u ,,Košavi“ , svirka koja je ispraćena šutkama i ovacijama među malađom rajom i pljuvanjem i gađenjem među malo starijom masom. Jbg, prvi put im je neko servirao tanjir punka,subotom uveče
Kakvu ste poruku želeli da pošaljete vašim prvim albumom „Slika naše države“?
- Hteli smo da prenesemo poruku, upravo onakvu kakvo i samo ime albuma govori. Pesme koje su na tom albumu su 90% anti političke i anti šovinističke. Nema tu puno razbijanja glave, treba poslušati album i sve će vam biti jasno.
Da li planirate rad na novom albumu i kada možemo da ga očekujemo?
- E to sam pitanje čekao.) To i jeste novost, s obzirom da je poslednji album (siromašna priča) izašao 2012-e godine, to bi značilo da pune 4 godine nismo ništa radili. To se desilo usled seoba benda. Dejo – bubnjar i ja smo u Novom Sadu, a Miroslav – gitarista i Rašo – basista su u Riđici. Mislili smo da će to sve ići lakše, ali kilometri su zaista veliki problem. Međutim, iako je velika većina mislila da je Deponija praktično mrtav bend, ove godine ćemo im svima zapušiti usta. Spremili smo neki mali Ep od 3-4 pesme koje treba da snimimo ovog leta, pesme će biti po mom mišljenju bombe, jer smo se zaista potrudili i nismo žurili sa realizacijom. Čućete ih verovatno negde u avgustu.
Koji bend je imao najveći uticaj na vaše stvaralaštvo?
- Najveći uticaj na nas je imalo jako puno bendova. Nas četvorica potpuno različitu muziku slušamo. Od ACDC-a, preko Cock Sparrer-a, Sick of it all-a, Trule koalicije, Direktora do Megadeth-a i Type o negative-a, ali naš zvuk najviše podseća na punk 80-ih koji se svirao kod nas u Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Nišu,(Južna pruga, uglavnom).
Šta privatno volite da slušate?
- Pa kao što sam malopre rekao, svega tu ima. Svi smo različiti sto se toga tiče od rocka, punka i metala, preko hardcore-a do crossovera . Ja lično slušam hardcore punk i to uglavnom New York scenu (Agnostic Front, Sick of it all, Gorilla biscuits, Cro-mags…)
Intervju priredila: Marijana Grujić
Odgovori: Goran Gongula Gagić
