spot_img

Marija Lazarević: Zašto sreća voli tišinu

Autor: Primarijus dr Marija Lazarević

Postoji dva uverenja o sopstvenom doživljavanju reakcije drugih ljudi na ličnu sreću. Prvo je da sreću treba kriti od drugih ljudi, i drugo da treba pokazivati radost, jer to najviše boli naše neprijatelje. U osnovi oba uverenja krije se strah od zavisti drugih ljudi.
Kako se boriti sa ljubomorom na neki naš uspeh?

Ljudi biraju dva načina da savladaju ovaj svoj strah. Neko izabere da krije uspeh i sreću zbog svog uspeha, dok drugi pokazuju borbeni stav i brane se od neprijatnog osećanja koji im izazivaju loše reakcije drugih osoba. Nezadovoljstvo drugih zbog našeg zadovoljstva može kod nas izazvati najpre iznenađenost, zatim razočarenje, pa tugu i strah. Iznenađeni bivamo ukoliko očekujemo da će bliski ljudi sa nama podeliti našu radost i radovati se sa nama, ali zauzvrat dobijemo hladan ili čak neprijateljski odgovor koji nas emotivno zaboli.

Zatim sleduje tugovanje dok ne osetimo da je naša sreća ugrožena tuđom zavišću i da će on pokušati da nam je uskrati, umanji ili oduzme. Zbog toga su naši preci došli do važnog zaključka da sreća voli tišinu.

Sreću ne treba govoriti nikome, jer može nam je oduzeti. Ovo je poruka koja se kao skript prenosi sa generacije na generaciju i oličenje je mentaliteta našeg naroda.
Jedni sreću kriju, drugi srećom prkose. Inat je važan deo balkanskog tipa ličnosti. Balkanci prkose svačim, pa i srećom. Srećan sam pa šta! Uviđajući da su drugi ljudi nesrećni zbog naše sreće, mi je pokazujemo grandiozno u većem obimu kako bi naš neprijatelj bio još nesrećniji. Ili je ne damo neprijatelju, praveći se da nismo srećni.

Postoji još jedan tip straha za sopstvenu sreću. To je strah od urokljivih očiju. Strah od urokljivih očiju imaju oni ljudi koji ne zalaze previše u tuđe emocije i mišljenje. Oni znaju da postoje oči određene boje i fizionomije koje lako mogu da vam oduzmu sreću. To ne moraju da budu ljubomorni i zavidni prijatelji, već oni koji naprosto imaju takve oči.

Sreća je danas teško dokučiva mnogima i retko i teško ju je dosegnuti, a kada je osetimo ona kratko traje. Zbog toga, iako je jedno od pet osnovnih osećanja koje lako može da razazna i emocionalno slabo pismen čovek često je prati strah kao propratna druga osnovna emocija koja svojom neprijatnošću poništava prijatnost sreće bez da su drugi ljudi u tome učestvovali.

Marija Lazarević
Marija Lazarević
Primarijus dr Marija Lazarević (devojačko Petković) rođena je u Loznici 1975. godine. Završila je Medicinski fakultet i specijalizaciju u Beogradu, a zatim upisala doktorske akademske sudije iz neuronauka na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Član je Naučnog odseka Mense Srbije i Naučnog odbora sekcije Opšte medicine Srpskog lekarskog društva. Ocenjivač je zdravstvenih ustanova Srbije u agenciji pri Ministarstvu zdravlja Srbije. Član je predsedništva podružnice Loznica Srpskog lekarskog društva od 2015. do 2017. Završila je petogodišnju edukaciju iz psihoterapije oblast Transakcione analize. Autor je mnogobrojnih naučnih radova i sedam knjiga među kojima su četiri zbirke pesama, jedna zbirka priča, jedna zbirka kolumni, jedan psihološki esej i jedna naučna monografija. Recenzent je za dve zbirke pesama srpskih autora i jedne autobiorafske knjige, ali i prevodilac i recenzent zbirke pesama Indijskog pesnika i novinara. Takođe je recenzent naučnih radova u časopisu Opšta medicina. Saradnik je zvaničnog časopisa Mense Srbije 2016. i 2017. godine, portala AS info 2019. godine, a od 2021 godine stalni je saradnik časopisa Srpske prvoslavne crkve „Pravoslavni misionar“. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada. Pesme su joj objavljivane u više časopisa u našoj zemlji i inostranstu.