Često u životu dugo čekamo da nam se ostvari neki važan cilj ili želja.
Ukoliko nam se htenje lako ostvari mi osećamo sreću. Sreća je kratkotrajno, intenzivno osećanje koje uglavnom ne prate druga osećanja, već nas ona samostalno „preplavi“. To je jedna od pet osnovnih emocija. Sreću osećamo kada dobijemo nešto što nismo tako brzo i lako očekivali, odnosno kako kažu kada nam se „posreći“. Isto kao što smo do rezultata brzo došli, tako nas i sreća zbog njih brzo prođe.
Ukoliko do cilja dolazimo većim zalaganjem, radom i trudom intenzitet sreće se vremenom smanjuje, ali u korist drugih osećanja: zadovoljstva, samozadovoljstva, ponosa koji mnogo duže traju i dolaze u najudaljenije delove našeg tela. Ovo osećanje je najbliže pojmu „meraka“ koje preciznije opisuje vrstu zadovoljstva i blagostanja. Za ovu reč ne postoji adekvatna u engleskom jeziku.
Nakon prolaska sreće dešava se da nas ponekada grize savest, jer smo je nezasluženo dobili. Ukoliko smatramo da smo dobili sreću koja pripada drugome, nakon nekog vremena slede osećanja koja su često praćena prazninom. Ovo zavisi od toga kako smo do našeg cilja došli i odnosi se na sve aspekte života: posao, ljubav, lične i profesionalne ciljeve.
Dešava se npr. da brzo realizujete svoju ljubav kroz fizički kontakt, da brzo dođete do diplome, odgovarajućeg zaposlenja i slično. Sve to prati intenzivna sreća koja mnogo brže prolazi nego emocije koje osećate kada ove ciljeve realizujete kroz veći trud i zalaganje.
Mi možemo da ostvarimo svoje želje i da pri tome budemo veoma zadovoljni sobom i svojim uspehom. To ne mora da znači da će i drugi ljudi biti oduševljeni našim uspehom. Često se drugi raduju našim dostignućima ukoliko sami od toga imaju koristi.
Ljudi se danas veoma cene na osnovu količine novca koju poseduju. Ovaj sistem vrednosti nam je spontano došao kroz duži period, možda i decenije. Neki vrhunski stručnjaci u svom poslu nisu cenjeni od strane drugih ljudi, njihov posao nije dovoljno plaćen, jer ima malo kupaca koji su zainteresovani za njihovu „robu“. To ne znači da ti „proizvodi“ manje vrede nego da je zainteresovanost okoline za njih manja i da nisu „po ukusu“ samoproglašenih ocenjivača.
Za svaki proizvod postoji tržište. Samo ga treba pronaći. Ako vaš rad ne vrednuju vaši šefovi, direktori, političari pronađite druge. Možda nije do vas, možda je do njih. Možda će vas više uvažavati na nekom drugom mestu.
Treba da se zapitate da li vi vredite manje ili više od mesta u koje se ne uklapate. Verovatno vam sleduje nešto bolje od onoga što vam je zabranjeno. Možda će vaša sreća biti veća, dugotrajnija, jača i bolja od one koju vam ne daju oni koji mogu a ne žele iz nekog razloga. Trudili ste za više, više ćete i dobiti. Sopstvenim zalaganjem stekli ste ono što vam drugi ne mogu dati. Budite zadovoljni sobom, a „sreću“ neka dele onima koje će ona brzo proći, jer sreća ne može da se meri sa merakom.
