Što god da napišem – ne veruj mi.
Moja je istina drugačija od tvoje
nije čak ni vredna slušanja
izgubićeš se u mojim rečima
potonućeš u mojim mislima
a to su samo mračni lavirinti trajanja.
Što god da pročitaš – ne veruj mi.
Ne traži utehu u mojim pesmama
idi se utešiti negde drugde
ponesi svoje želje i očekivanja
moje su pesme loše mesto
ovo je moja odbrana
moja tajna molitva
moja osveta i zakletva
za tebe nerazumljiva.
Ja stojim na rubu stvarnosti
kroz mene struje sećanja,
a ona su poput vetra,
donesu misli i buru emocija.
Sve to na tren kroz glavu mi prođe
ja to onda lepo u stih skrojim
a nije važno to što je prošlo
važno je ono što u glavi stoji
a to nešto je samo moje
o njemu ćutim, ne govorim
to nešto nećeš razumeti.
Ja sam sakupljač snova i čežnji
napunim tako grudi do vrha
pa kada im je u meni tesno
ja ih u svet prospem i bežim
moja je istina drugačija od tvoje.
Što god da napišem – ne veruj mi.
