Maria Victoria: Negujte zdrave, moralne i patriotske postulate

Marija, krenućemo od najvažnije uloge u Vašem životu. Majka za Vas znači? I kako danas, u ovom vremenu, majke da budu majke?

• Majka za mene? Izvor života u svakom smislu. Večna ljubav. Sveti lik. U ovim vremenima, kao i u svim prethodnim, biti majka, je najveći izazov i odgovornost, jer „majka“ – ne podrazumeva samo roditi. To je tek 1. korak. Sve dalje i ukratko: kakva je majka i šta je majka, najbolje ogledalo su njena deca (njeno dete).

Osim priznanja majke, stekli ste i veoma značajnu ulogu u Vašoj firmi „Zepter“. Kako ste to uspeli?

• Kako sam uspela da se razvijem u Zepter International firmi? Na funkciji sam Izvršnog direktora za prodaju i marketing, sa kratkim prekidom, od 2013. i s ponosom ističem, da bukvalno nikoga nisam poznavala kada sam došla u firmu 1996. godine i da su isključivo moji rezultati bili poluga za napredovanje u karijeri. U Zepteru sam se razvijala uporedo sa majčinstvom. Spletom slučajnih okolnosti sam do povratka nazad, u Italiju, počela da radim u Zepteru. Ubrzo sam saznala i da sam trudna, nakon 3 god. lečenja od steriliteta. Trudnoća je bila visokorizična i lekari su savetovali, mirovanje. Ja sam, međutim, vođena unutrašnjim osećajem, energijom i opštim odličnim stanjem, odlučila da radim sve vreme, pa sam iz kancelarije otišla u porodilište, a nakon porođaja, iz porodilišta sa bebom u korpi otišla nazad, na posao u Zepter, bez dana pauze. I tako narednih deset godina, sa detetom u rukama i u kancelariji i na terenu i na sceni. U mojoj kancelariji jedan deo je bio „kutak za bebu“ koja je bila uz mene uvek. Uspeli smo zajedno. Trnovit je to put bio. Danas je to akademski građanin. Student generacije na Pravnom fakultetu sa prosekom – 10. Trenutno je na master studijama. To je moj „mudrac“ u kući. Moj potez je bio pravo herojstvo. Hrabrost. Za neke, hrabrost je isto što i ludost. Ali, uspeli smo.

Čitajući Vašu biografiju, prateći dešavanja u kojima ste angažovani, zapitam se odakle tolika pozitvna energija. Kako Vi to sve možete objasniti? Koji je recept?

• Nema recepta. Postoje saveti, iskustva, ali, ne i univerzalni recept. Prosto, takva sam. Svesna sam svoje multitalentovanosti. Razorne energije. Vi kažete – pozitivne. Ja kažem, uglavnom pozitivne, ali, uvek razorne. Moja energija je vulkanska. U 95% slučajeva je pozitivna. Pozitivno razorna, ali, 5% je i negativno razorna, u situacijama kada mi „stanu na žulj“, probude inat u meni. Kada preteraju, „za sve pare“.

Dobitnik ste mnogobrojnih nagrada i priznanja. Postoji li neko koje Vam je najdraže i koliko Vam priznanja i nagrade znače?

• Možda je nekorektno da favorizujem nagrade, ali, evo, odgovoriću na Vaše pitanje. Najdraža mi je prva nagrada, za prvu pesmu „O majci“ na republičkom takmičenju, dakle, prvo mesto na jugoslovenskom konkursu, sa samo 7 god. Takođe, UNICEF-ova nagrada na polju likovne umetnosti, Vukova nagrada u oblasti književnosti. Nagrada Stevan Mokranjac, Andrićeva nagrada u oblasti književnosti, Povelja srpske duhovne akademije. Takođe, nagrada za ličnost godine, Jaka žena, Dama godine, Naj žena, nacionalne i internacionalne nagrade i priznanja u kompaniji Zepter. Nagrađivanje jeste bitno, ako ga vrše kredibilne ustanove i pojedinci, na proceduralnono – moralno regularan i stručan način. Prioritetno je stvarati delo, zbog samog dela, zbog toga, što ste to Vi. A ako izazovete i kod publike „aplauz“, priznanje, znači da ste na pravom putu. Treba ,međutim, razlikovati kurtoazne i odistinske „aplauze“ i „slavu“ koja dolazi od konzumenata dela. E, to je tek umetnost.

Postoji li neki događaj koji je Vas kao ličnost usmerio i označio prekretnicu u Vašem životu?

• Postoji više prekretnica u mom životu, koje su istom dale „holivudski scenario“. Treba nam poseban intervju samo na tu temu, stoga, ne mogu da izdvojim samo jedan. Ali, eto, neka bude, kada sam sa 14 god započela internacionalnu karijeru u svetu biznisa i scene, strogo strepeći i vodeći računa da ne izgubim sebe.

Koji talenat smatrate najizraženijim u Vašem stvaralaštvu?

• Najteže mi je, uvek, da predstavim sebe ukratko, baš zbog te multitalentovanosti. S obzirom i da pevam, slikam, pišem prozu, poeziju, kolumne, radim i kao voditelj na raznim događajima – definitivno, književnik. Ja sam pre svega književnik. Ne samo zato što sam član UKS, ne samo po broju objavljenih knjiga, nagrada, nego, po nutrini.

Da ovog trenutka možete da vratite vreme unazad, koji bi trenutak to bio i zašto?

• Da mogu da vratim trenutak, vreme. Izabrala bih, svakako, svaki trenutak sa majkom. Zašto? Zato što je 1999. otišla u drugu dimenziju, nenadano, brzo, bez najave, ostavljajući me da svoju tugu pijem gutljaj po gutljaj svakog dana. Dok živim.

Kako sebe vidite u budućnosti?

• Kako sebe vidim u budućnosti? Vidim kao i u sadašnjosti, prošlosti, sa istom karmom – radoholik. Radiću, uvek, učicu, uvek. E sada, da li ce to biti biznis, ili, umetnost, ili, kao danas, simbioza. Ne znam tačno. Volela bih – salaš, ili jednu žutu, ili zelenu, roze kako god, vojvođansku staru kućicu u šoru gde bih se povukla i pisala, slikala, muzicirala sve do kraja, gledajući nepreglednu vojvodjansku ravnicu koja se ljubi sa nebom, dok se suncokreti, kao po komandi, okreću ka Suncu.

Postoji li neki superheroj koji bi mogao da bude Maria Victoria? Da li bi izgledao kao Vi, ili biste se poistovetili sa nekim?

• Superheroj? Pitanje se može na više načina tumačiti. Ne poistovećujem se nikada sa bilo kim. Svoja sam. Uvek. Svugde. U svemu. A da li bi mogao da postoji Superheroj koji bi mogao da bude Maria Victoria? Da, sigurno da postoje Superheroji i veći od Maria Victorie. Imamo ih mi u Srbiji. Imamo. Dalje.

Veoma ste aktivni na polju volonterizma. Koliko je to važno za društvo i kako svi možemo doprineti jačanju volonterizma u Srbiji i svetu?

• Nije u pitanju „volonterizam“, vec, humanost. Humanitarni rad. U mom slučaju je to. Za pojedinca i društvo je veoma važna humanost, a doprinecemo jačanju iste tako, što ćemo što vise raditi na buđenju empatije kod ljudi. Životinje, često, to znaju bolje i iskrenije od ljudske vrste. Egoizam je zlo. To važi i za stanje u svetu.

Spoj ste unutrašnje i spoljašnje lepote. To je konstatacija, a komentar?

• Konstatacija o mojoj lepoti je deo svakog intervuja, pa je očito nećemo ni u ovom zaobići. Svesna sam da sam spoj unutrašnje i spoljašnje lepote. Taj krst nosim otkako znam za sebe. Ali, verujte, na svemu se mora raditi. Ništa „ne pada sa neba“. Spoljašnja lepota bez unutrašnje, bez intelekta, nadogradnje, je bukvalno – ništa, tuga, prokletstvo.

Šta je za Vas život?

• Šta je za mene život? Hm… Večita borba, pobeda, na kraju. Zato je i moje ime Maria Victoria. Sistematičnije gledano, život je za mene – sloboda, spokoj, osećanja, mogucnost da radiš ono što voliš i da rasteš u tome, porodica, sopstveni svet, ne nametnuti, virtuelni. Ukratko, život je za mene stvaralaštvo, napredak, pomaganje ljudima, ispunjenje, ljubav.

Postoji li nešto čemu težite, a da još niste u potpunosti ostvarili?

• Uglavnom sam sve ostvarila, čemu sam stremila na početku svog životnog puta, što ne znači da nemam više želja i planova. Naprotiv. Moja etiketa je, inače, – „preambiciozna“. Samo, sada živim za finese. Filigranski rad. Da li ću imati ovu, ili, onu neobaroknu vitrinu, šest, ili sedam izdatih knjiga, to je pitanje. Inače, sve „pobede sam izvojevala“ osim one „druge polovine do celog“. Ali, to je iz percepcije drugih. Ja ne mislim da mi je muškarac potreban za sreću i celinu. Možda neobično, ali, nikada i nisam pripadala proseku. Umetnik ima svoj svet i više slojeva ličnosti, u najpozitivnijem smislu te reči. On je najčeše dovoljan sam sebi. Kao i naučnik. Verovatno da u tom mom stavu i „leži“ odgovor, za neostvarenost u tom polju. Ja se ne žalim. Imam svoje stihove.

Anegdote su sastavni deo života. Ispričajte nam jednu.

• U jednom intervjuu mi je, kao i uvek, bilo složeno da predstavim sebe. Potrajalo je. I novinar je tek na polovini intervjuisanja, shvatio da je reč o jednoj osobi.

Šta je, po Vašem mišljenju, sreća?

• Sreća, šta je? Pa, ako sam nabrajanje na pitanje, šta je život, završila da je život – sreća, onda bi i na pitanje, šta je sreća mogla da odgovorim – sreca je život. Sreća je po mom mišljenju, ravnoteža sa samim sobom, mir u duši. Sreća je odsustvo nesreće. Sreća je život.

Mnogi mladi ljudi i telom, ali i duhom, posumnjaju nekada u sebe i ono što zaista žele. Kako te sumnje odagnati i treba li takve sumnje nekada i uzimati u obzir?

• Posustajanje, sumnja u sebe, nesnađenost, se ne dešavaju ljudima koji imaju pravo ustrojenje iz sopstvene porodice. I ako se dese talasi, ne može doci do bure. Takođe, bitno je da imaju viziju. Možda je moje mišljenje surovo i strogo, ali, ja mislim da je ustrojenje: red, rad, disciplina, model da čovek i nema vremena za dokonost, neodlučnost, lutanja, razmaženost, , samim tim i nestabilnost. Ja bar ne znam za te kategorije, kao što nikada u životu nisam imala taj osećaj, niti izgovorila rečenicu: „dosadno mi je“. Stvarno ne shvatam da čoveku, kao intelektualnom, emotivnom i socijanom biću, može biti dosadno. Ali, ključ je u radu, najviše.

Omiljena pesma, knjiga, film, slika.

• Ubedljivo, najbolja pesma za mene, je „Pesma majci“ – pesnik, Jesenjin. Svaki dodatni komentar je suvišan. Omiljena knjiga „Damari“ – Antoni de Melo. Sve mudrosti i „zakonitosti“ života su u njoj ispričane kroz kratke priče, filozofski, teološki… Vrhunac intelekta. Najbolji film: „Sibirski berberin“ – toliko smeha i suza na jednom mestu, životne filozofije i moći sudbine nikada nisam videla, ni doživela na jednom mestu. Znam ga skoro napamet. Što se slikarstva tiče, naiva, kao stil mi se dopada, ali i stil Fride Kalo, sve što sa sobom donosi renesansni period. Naj slika za moj ukus je“Tajna večera“ i bukvalno sve Leonardove. Takodje i „Poljubac“ – Gustava Klimta.

Znamo kako i kakva zima dolazi, recite nam kakvo proleće dolazi. I kako dolazi proleće?

• Zima i proleće? Ovo pitanje mogu shvatiti bukvalno i metaforički. Svakako, i zima može imati prolece u sebi, i proleće zimu. Do nas je. Naći put do središta (smisla) sebe, su sva naša godišnja doba.

Neka pitanja znaju biti i dvosmislena. Recite kakvu smislenost vidite u istrajnosti i upornosti, vredi li truda?

• Smislenost i istrajnost. Kratko: Uvek vrede. One su tajna svakog uspeha. Svake pobede nad samim sobom. Te pobede i ti ratovi su najteži. I najslađi, izvojevani.

Mladi su naša budućnost. Poruka mladima.

• Najteže pitanje. Budućnost, zasigurno i uvek, pripada mladima. Ima dosta uzorne, sjajne dece, visokih moralnih vrednosti, obrazovanja. Nažalost, društo malo stavlja u prvi plan njih. Malo ih publikuje. A treba, jer se time daje primer, onoj suprotnoj grupaciji, koja je, nažalost – u većini. Poručila bih mladima – čitajte. Pod jedan- čitajte. Negujte zdrave, moralne i patriotske postulate (to je pečat porodice, vaspitanja, koje se nosi iz kuće. Za to su odgovorni roditelji). Nije smisao života „gde izlazim večeras“ ili, „kako ću se namontirati i kog sponzora cu upecati“? Možda je ovu poruku potrebno isporučiti roditeljima, pre, nego deci.

A budućnost je i Nova godina. Podelite svoje želje sa čitaocima i pratiocima portala „Pokazivač“.

• Nažalost, ili, na sreću, živimo uvek u sadašnjosti. Ne ni u prošlosti, mi u budućnosti. Budućnost samo ima prednost u odnosu na prošlost, jer se na nju može uticati, a prošlost je nepovratna. Nova godina je uvek budućnost, a u prirodi čoveka je da veruje u bolje, bolje i bolje. I to je ta vera i nada, uz ljubav, naravno. Što se mojih želja tiče, ako preskočim podrazumevajuce, dobro zdravlje i srecu, mojoj porodici i meni želim da u 2021. Izdam i svoju sedmu knjigu, koja bi bila izbor mojih najlepših pesama do sada, zatim izložba grafika. A u umetničkom delu, mog umetničkog delovanja, o kome smo najmanje govorili u ovom intervjuu, planiramo solistički koncert i trajne snimke za arhiv Radio Beograda, kao i pripremu CD-a. Naime, govorim o vokalnom ansamblu „Dankina brojanica“ ciji sam predsednik i pokretač, zajedno sa nasim istaknutim vokalnim solistom, Dankom Stojiljković. Ansambl neguje tradicionalnu muziku, gradsku, romanse, rusku. Vašim čitaocima i pratiocima portala „Pokazivač“ želim spokojan život, dobro zdravlje, napredak, rađanje i prosvetljenje – kada je patriotizam u pitanju. Srećna Nova godina i Božić!