spot_img

Mali veliki čovek

Autor: Jasmina Perović
Autor: Jasmina Perović

Ništa na svetu slučajno nije
I to ponekad šašavo zvuči,
Svako u sebi nekoga krije,
Možda u tebi genije čuči.

Poslušaj srce šta će ti reći
U njemu krila rastu meka,
I uvek maštaj o svojoj sreći
Koja te negde skrivena čeka.

Knjigu pod jastuk i snove lovi,
Zamišljaj da si vitez sa perom,
A onda do svoje zvezde zaplovi
ali sve čini dušom i merom.

Veruj u ljubav koja te nosi
I kad ne budeš od drugih brži,
Jednom ćeš znati šta si i ko si,
Samo do cilja hrabro izdrži.

A kada jednom stekneš ime
pa kad te budu po njemu znali,
Nikada se ne hvali time,
i ne zaboravi da si mali.

Ništa na svetu slučajno nije,
Tako je kažu mudriji odvek,
Svako u sebi odgovor krije
Da bi se mogao zvati čovek.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.