I danas kao i juče,
Napisala bih ti pesmu,
Lepršave, šarene stihove
U duši i srcu rođeni,
Rukom ispisani.
Igrala bih se rečima
Tražeći onu pravu,
Da njom ti priznam,
Koliko mi je do tebe stalo.
I danas kao i juče,
Napisala bih ti pesmu,
Ali reči ne dolaze
I stihovi ne nastaju.
Duša je sita tebe,
Srce se slomilo od bola
I samo jauk iz grla odzvanja.
Ni jednu pesmu moju ti nisi shvatio,
Ni jedna reč iz stiha tebe nije dotakla.
I nemoj sada da pitaš
Zašto srce ne rađa pesmu,
Zašto je duša bolna
A umorna ruka.
I čitam sada sve ove reči
I ne znam zašto,
Al’ sve mi liči na pesmu.
Ako i ti to isto misliš
Onda moraš da znaš,
Da je ovo poslednja pesma tebi!
