Ponekad uhvatim sebe,
Kako hodam ulicom tvojom,
Stanem ti pred kapijom
I čekam da te ugledam,
A onda se prenem
Kao iz nekog košmara,
Oborim glavu
I nastavim dalje.
Nikako da prihvatim istinu
Da je neka druga na mestu mom,
Uporno odbijam tu činjenicu
I podsvesno se nadam,
Da ti i ja
Možemo da oživimo ljubav našu,
Da ti ponovo srcem pevam
Najlepšu baladu
Dok mi se misli roje
I svaka nosi ime tvoje.