spot_img

Maja Stanković: Kajanje

Nisam smela to da uradim,

Da se odazovem na tvoga srca zov,

Širom ti otvorim vrata svog sveta

I dozvolim da postaneš moja slabost.

 

Dolazio si uvek kada si to hteo,

Uzimao mnogo, a davao malo,

Sada u meni besni oluja

Dok donosim svoj važan sud.

 

Izbrisaću tvoje stope trag

Da ne možeš naći put,

Porušiću sve mostove

Pa mi nećeš preći prag.

 

Obuzdaću svaku misao

Što prema tebi pluta,

Zgužvaću onaj oblak sivi

Što me prati svuda.

 

Staviću tačku

Na ovu otrcanu priču,

Zažmuriću na sve

Što na tebe liči.

 

Gaziću hladna i čvrsta

Kao stena

Dok mastilom na papiru

Ispisujem neku novu priču.

Maja Stanković
Maja Stanković
Vranjanka, koja se svakog dana lati olovke i papira i stvara, jer njen unutrašnji žar za pisanje nikada ne jenjava. Objavila je dve knjige, roman "Posle svega" i zbirku poezije "Budne uspomene". Zastupljena je u mnogobrojnim zbornicima.