Jednom kada odem od tebe
u tišini mrkle noći,
to neću biti ja,
ona stara,
bučna i tvrdoglava.
Te će noći pući nešto,
nešto snažno,
nešto jako,
promeniće sve u meni.
Sasvim tiho, sasvim mirno,
oprostiću se od stare sebe,
dobrodošlicu poželeti
istoj a drugačijoj.
Te noći,
kada odem od tebe,
nećeš čuti korake moje
ni jezivu škripu vrata.
Verovaćeš da sam još uvek tu,
a biću kilometrima daleko,
jer nova ja će otići tiho
bez ijedne reči.
