Gomila ljudi je oko mene,
Znanih i neznanih,
Prijatelji i poznanici
A ja sam sama…
Sama i usamljena.
Bežim od svih,
Skrivam se u najudaljenijem uglu.
Ne želim da prepoznaju
Tugu i patnju na licu mom.
Ja ne znam da glumim,
Ne želim ni da se potrudim.
Zato bežim…
Nije mi potrebna ničija uteha,
Prazne reči koje vetar nosi.
Nisu mi potrebni mlaki zagrljaji
Ni blagi stisak ruke,
Pogledi u kojima mogu
Da prepoznam sve sem iskrenosti.
Zato bežim…
Obaram glavu,
Sklapam oči,
Prekrivam ih dlanovima
Hoću da ugušim
Pobunu emocija.
Koliko ću još moći da se opirem?
Koliko ću izdržati?
Koliko je otporan moj oklop?
Nisam sigurna…
Zato sam i pobegla
Jer predosećam sopstveni poraz
Pred naletom razjarenih emocija…
Grcam, ponestaje mi vazduha
I ridam na sav glas.
Molim te, oprosti mi!
Ne uklapam se u tvoj svet.
Molim te, oprosti mi!
Protiv sebe ne mogu.
