Govorili smo o Bleksadu u kontekstu razvoja španskog stripa, ali ovo ostvarenje je u originalu zapravo rađeno za francuskog izdavača Dargaud, pa opet imamo jedno prevazilaženje nacionalnog okvira stripa… I još su autori (Huan Dijaz Kanales i Huanho Gvarnido) smestili priču u podneblje Sjedinjenih Država, tokom 50-ih godina prošlog veka… Da podsetimo, glavni junak Džon Bleksad (Blacksad) je mačor koji iznosi neku svoju naraciju krećući se u svetu drugih antropomorfnih životinja; on je otresita i pomalo mrzovoljno-cinična pojava, ali svojevrsno senzibilan tip, jedan od arhetipova usamljenog junaka, skoro uvek prikazan u tipičnom svetlom mantilu, a samo njegovo prezime nosi, jel’te, dovoljno elemenata gorčine. Ugl. se angažuje kao privatni detektiv, telohranitelj i sl, a neku čvrstinu je stekao i kao jedan od nekadašnjih ne baš primernih momaka koji su se „okrenuli na pravi put“, (mada ga se pri susretu rado dosetio i jedan ugledni profesor, koji je oličen, gle čuda, u figuri sove!) a tu je i uticaj rata, koji nije daleko iza ovog perioda… Njegova kretanja i okolnosti ne omogućuju mu da se za nekog posebno sentimentalno veže, a jedan svetli primer u smislu emotivne veze bila je glumica Natalija Vilford (riđa mačka na slici) koja se najpre pojavila kao jedan od njegovih prvih klijenata, ali kasnije je tragično završila…
U izradi strip primenjen je neki postupak crnog realizma, te se iz priloženog vidi da je ambijent prilično realistično prikazan, uz pominjanje i pojave stvarno postojećih gradova i predela, čak i stvarnih ličnosti u vidu nekih kameo pojava, takođe pomoću nekih antropomorfnih rešenja – svet koji po mnogo čemu podseća na diznijevski, samo znatno ozbiljniji, sa dosta tragičnih elemenata, a mora se priznati da ga unekoliko i prevazilazi po raznovrsnosti fizionomija. Po očekivanom tumačenju, fizička pojava odn. izbor životinje koja predstavlja određeni lik trebalo bi da bude i odraz njegovog karaktera i položaja u društvu, mada ne moramo ni to tako jednostavno posmatrati… Uglavnom su u pitanju stvorenja mačjeg ili psećeg roda (ovi drugi, naravno, uključeni i u policijske snage), a ima interesantnih prikaza kukavnih ili kočopernih ptića, ili ovčica, kozlića i zekana sa nekim nemoćnim ili nedorečenim bravurama, poslovnog čoveka u vidu matore kornjače, žirafe kao hostese u galeriji, buntovnog mladog bizona, mladog lava koji ne izgleda tako silno, ali je nosilac snažne želje da promeni i ostvari svoj život, itd. Najzad, valja izdvojiti mužjaka lasice koji se pojavljuje kao novinarčić entuzijasta i dobar je prijatelj glavnog junaka, a u našem prevodu nosi nadimak Nedeljko (može se tumačiti kao nedeljno izdanje… ili jednom nedeljno, hm, regulisati neke osnovne higijenske potrebe…)
Po dinamici i zapletu, rekao bih da strip ne spada u tipične krimi i detektivske storije, već više da je prikaz situacije i kretanja raznih dirljivih sudbina, pri čijem se (obično neveselom) raspletu i Bleksad pojavljuje kao svedok – više to nego kao istražitelj i neko ko interveniše, mada ima i akcije, a pogotovo pojedinačnih scena nasilja. Pratimo društvo koje napreduje (ili ne?) sredinom XX veka, sluti se atmosfera hladnog rata i drugi aktuelni elementi, a suočavamo se i sa problemom rasizma, koji je interesantno obrađen u albumu Arktička nacija (v. prvu sliku)
Od 2000. do 2013. izašlo je pet regularnih albuma ovog stripa i dva specijalna, a naši čitaoci su imali prilike da dobar deo avantura Bleksada proprate na stranicama „Politikinog zabavnika“.
