Želim da okrenem novu stranicu i ostavim je praznu. Praznu, na neko vreme.
Kažu da pomaže ona stara havajska tehnika. Hvala ti, volim te.
Pomaže i časa čiste vode, pod kojom će se naći tvoje ime. Pomaže i Joga i Tai-chi…
I pokvareno jaje, koje držiš dok ne zaspiš! I onaj trenutak, kad si odlučan da fotografije sakriješ od samog sebe. I molitva. Pomaže mi i pesma Pabla Nerude „ Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.“
Pomaže mi i miris parfema koji osetim kad prolazim tvojom ulicom. Pa me podseti na sendvič, koji smo delili pred supermarketom. Pomaže mi i Čola i Kerber. I svaka cigareta koju zapalim, od dosade. Pomaže mi i sloboda i vreme i babine izreke…
Pomaže i šopingovanje i flert s prodavcem sportske opreme. Ma pomaže kafa iz automata, dok trčim na gradski, ne bi li vozač zaboravio moju nogu – još kod prodavnice…
I ona gatara u Knez Mihajlovoj, što predviđa udaju za paklu cigarete. Nju najviše volim, tako se lepo smeje. Ma pomaže i onaj klinac što živi u mojoj zgradi. Koji me svako jutro skenira, kao da traži mrlju s *Pervolove reklame*. Pomaže zumba i fitness. I zdrava hrana. I šampon koji je preporučila Marija Karan. Ma pomaže i komšinica, koja svakoga dana vodi brigu o vašim čistim majicama. Pomaže i ljubavni roman, koji ti je preporučila kasirka.
Ma pomaže…
Hvala ti. Volim te.
